Zoran Grubišić: Signali sa tržišta kapitala nisu ohrabrujući
- Detalji
- Datum kreiranja nedelja, 27 maj 2012 23:18
- Autor Gdeinvestirati/Blic
Finansijsko tržište u Srbiji prati slaba likvidnost, kaže profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.
Finansijsko tržište u Srbiji prati slaba likvidnost, kaže profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.
To je posledica nervoze investitora u pogledu političke neizvesnosti u zemlji, praćeno i visokim rizikom na globalnim tržištima, pre svega dešavanja u evrozoni.
Grubišić je naveo da signali sa međubankarskog deviznog tržišta u Srbiji nisu ohrabrujući, da domaće berza takođe ne pokazuje znake oporavka, a pokazatelj da je rizik zemlje uvećan jeste stopa prinosa koja se ostvaruje na dinarske državne hartije od vrednosti i viša je od 12 procenata.
“Ukoliko posmatramo prinose na državne hartije od vrednosti kojima se država zadužuje na finansijskom tržištu, to je takođe jako bitan signal koliki je rizik zemlje. Ti prinosi se na zapise do 24 meseca ročnosti kreću se između 12,5 do 14 odsto”, rekao je Grubišić.
Grubišić je naveo kako je ohrabrujuće što je država počela da emituje državne hartije sa većim rokom dospeća, od preko 36 meseci.
“Do sada su nam investitori slali signal da su spremni da ulažu u dinar, ali na kratak rok. Ovo su pokušaji da malo probijemo tu granicu da se zadužimo na duži rok u dinarima”, istakao je Grubišić.
On je naveo kako je diskontna stopa prinosa na dugoročnije zapise bila od 14 do 15 odsto, što je dokaz da “moramo malo da platimo cenu te ročnosti, odnosno poverenja koje investitori pokazuju kada ulažu na duži rok u dinar”.
Stopa prinosa na emitovane hartije od vrednosti u evrima je porasla u odnosu na ranije, pa se sada kreće između šest i sedam procenata.
Prema Grubišiću, ni sa tržištem kapitala, “situacija nije sjajna” jer su berzanski indeksi pali, očigledno rezultat lančanog prenosa talasa krize i neizvesnosti iz evro-zone.
Grubišić je ocenio kako će dalja dešavanja na finansijskom tržištu zavisiti od brzine formiranja nove vlade i brzine kojom se šalje poruka “da vodimo dugoročnu i održivu ekonomsku politiku”.
