Zbog španske krize evro pao petu sedmicu zaredom

Na tržištima valuta kurs evra je pao petu sedmicu zaredom, zbog strahovanja ulagača da Španija neće moći da reši svoje finansijske probleme bez međunarodne pomoći. I dolar je pod pritiskom, jer niz podataka ukazuje na usporavanje rasta američke ekonomije.

Cena evra prema američkoj valuti pala je prošle sedmice 0,6 posto, na 1,2435 dolara. U petak je u jednom trenutku, prvi put od jula 2010. godine, zaronila ispod nivoa od 1,23 dolara, na 1,2286 dolara. U odnosu na japansku valutu, kurs evra potonuo je 2,7 posto, na 96,98 jena. U jednom trenutku u petak je zaronio na samo 95,81 jena, najniži nivo u 11 i po godina.

I američka valuta je prošle sedmice oslabila prema japanskoj, pa je cena dolara pala 2,1 posto, na 77,99 jena, najniži nivo od polovine februara.

Španska bankarska kriza sve više zabrinjava

Već sedmicama evro nije pod pritiskom samo zbog strahovanja ulagača od izlaska Grčke iz evrozone, nego i sve dublje dužnička krize u Španiji.

Guverner španske centralne banke, koji se povlači s dužnosti pre isteka mandata, upozorio je prošle sedmice da Madrid neće spustiti budžetski manjak na zacrtani nivo u ovoj godini. Ulagače zabrinjavaju i golemi gubici španskih banaka, zbog kojih Španci pojačano izvlače novac iz zemlje. U martu je iz Španije u inostranstvo poslato neto 66,2 milijarde evra, što je najveći iznos od početka vođenja tih statističkih podataka u 1990-im godinama.

"Španska bankarska kriza ima potencijala da razbije evrozonu nezavisno od ishoda grčkih izbora. Izgledi za evro vrlo su pesimistični, naročito nakon što su podaci iz Španije pokazali značajno povlačenje novca iz banaka, što govori da će ta zemlja verovatno morati da zatraži pomoć", kazao je Peter Kinsella, valutni strateg u banci Commerzbank.

Kako bi pomogla bankama, Španija namerava da izda novu emisiju obveznica, a ulagači se plaše da bi cena novog zaduživanja mogla biti previsoka. Već prošle sedmice prinosi na 10-godišnje španske državne obveznice skočili su iznad 6,6 posto, najviši nivo od priključenja te zemlje evrozoni. To je opasno blizu 7 posto, tački na kojoj su Grčka, Irska i Portugal morali da zatraže međunarodnu finansijsku pomoć.

"Što više prinosi rastu, to je veća verovatnoća da će Španija na kraju biti prisiljena da traži pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda ili Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM). Rekao bih da su trenutno šanse 50 posto da će Španija da zatraži pomoć", kazao je Kinsella.

Stabilizacija evra prema dolaru zbog loših makro banki

Pritiske na jedinstvenu evropsku valutu nakratko su tek ublažile preporuke Evropske komisije da bi evrozona trebala da ide u smeru direktne  dokapitalizacije banaka uz pomoć trajnog fonda za spašavanje članica evrozone koje je zadesila kriza. Brisel je pozvao zemlje članice da krenu u smeru "bankarske unije" i da razmotre izdavanje evroobveznica, što su mere koje bi ublažile krize u perifernim članicama evrozone, ali im se neke članice, uključujući Nemačku, oštro protive.

Stabilizaciji kursa evra prema dolaru doprineli su u petak razočaravajući podaci s američkog tržišta rada. U maju je otvoreno samo 69.000 novih radnih mesta, znatno manje nego što se očekivalo, što ukazuje na usporavanje rasta američke ekonomije.

To je podstaklo špekulacije da bi američka centralna banka Fed uskoro mogla dodatno olabaviti monetarnu politiku, zbog čega je dolar oslabio. Pad kursa dolara prema jenu uznemirio je japanske monetarne vlasti jer snažan jen nanosi štete velikim japanskim izvoznicima. Zbog toga su vlasti u Tokiju u petak upozorile da bi mogle da intervenišu, da je snažan uzlet jena posledica špekulacija i da će preduzeti odlučne mere ako se velike oscilacije kursa nastave.