Svetske berze: Težak period za trgovanje, predstoje nestabilni dani

Na svetskim berzama cene akcija su pale i prošle sedmice, druge zaredom, jer se ulagači povlače iz rizičnijih investicija zbog političke nesigurnosti u evrozoni, nakon izbora u Grčkoj i Francuskoj, i usporavanja rasta najvećih svetskih ekonomija.

Na Wall Streetu je Dow Jones indeks prošle sedmice pao 1,7 posto, na 12.820 bodova, dok je S&P 500 oslabio 1,1 posto, na 1.353 boda, a Nasdaq indeks 0,8 posto, na 2.933 boda.

Od samog početka prošle sedmice tržišta su bila pod pritiskom zbog složenijih političkih odnosa u evrozoni nakon izbora u Francuskoj i Grčkoj. Novi francuski predsednik Francois Hollande protivi se politici budžetske štednje njegovog prethodnika Nicolasa Sarkozyja. Hollande zagovara mere za podsticanje rasta ekonomije, da bi se na taj način postupno smanjio budžetski deficit. To je suprotno od politike nemačke kancelarke Angele Merkel, koja insistira na štednji. Pitanje je može li Merkel da sarađuje s Hollandeom tako dobro kao sa Sarkozyjem.

"Pozitivno je da je u fokusu ekonomski rast jer nas same mere štednje neće izvući iz krize. Pobeda Hollandea otežava situaciju jer je manje verovatno da će se napredak u rešavanju dužničkih problema nastaviti kao dosad“, kaže Mark Foster, portfolio menadžer u fondu Kirr Marbach & Co.

Moguć izlaz Grčke iz evrozone

Još više zabrinjava situacija u Grčkoj, gde su na parlamentarnim izborima dve vodeće stranke, koje podržavaju program štednje Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, izgubile puno mesta u parlamentu.

Zbog složene političke situacije, ni jedna od tri vodeće političke stranke nije uspela da sastavi koalicionu vladu. Stoga bi izbori mogli da se ponove, a to usporava put Grčke i evrozone iz dužničke krize. Prema mišljenju niza političara, moguće je i da će Atina istupiti iz tog bloka.

Španija zabrinjava

Ni iz Španije ne stižu dobre vesti. Prinosi na 10-godišnje španske obveznice ponovo su preskočili zabrinjavajuć nivo od 6 posto jer je tamošnja vlada zatražila od banaka da u rezerve izdvoje 35 milijardi evra za osiguranje kredita odobrenih posrnulom građevinskom sektoru. Ogromni gubici španskih banaka podstiču strahovanja da će i toj članici evrozone, nakon Grčke, Irske i Portugala, zatrebati međunarodna finansijska pomoć.

S3,vemu tome ne idu u prilog ni brojni podaci koji ukazuju na usporavanje rasta dve najveće svetske ekonomije, američke i kineske, dok su Japan i evrozona u recesiji.

JPMorgan šokirao tržište

Ulagače je u petak dodatno šokiralo priznanje JPMorgan Chasea da je izgubio 2 milijarde dolara u trgovanju derivatima zbog pogrešne strategije osiguranja ulaganja. Cena akcije JPMorgana, najveće američke banke po aktivi, potonula je više od 9 posto, a pod pritiskom su se našle i akcije drugih banaka.

"JPMorgan bi mogao da postane političko pitanje. Mogla bi da se postrože regulatorna pravila, pa bi zbog toga banke neko vreme mogle biti pod pritiskom“, kaže Tim Ghriskey, direktor u kompaniji Solaris Group.

Zbog toga su se prošle sedmice ulagači povlačili iz rizičnijih investicija, pa su na Wall Streetu pale cene akcija u svih 10 sektora S&P indeksa.

"Ovo je vrlo težak period za trgovanje. Klijente savetujem da se osiguravaju sve do jula jer nam predstoje vrlo nestabilni dani“, kaže Randy Frederick, direktor u banci Charles Schwab.

Na evropskim berzama londonski FTSE indeks skliznuo je 1,42 posto, na 5.575 bodova, a pariski CAC 1,02 posto, na 3.129 bodova. Frankfurtski DAX ojačao je 0,27 posto, na 6.579 bodova. Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je potonuo 4,5 posto, na 8.953 boda, što je već šesta nedelja zaredom kako slabi.