Svetske berze: Ulagači se okrenuli zlatu i američkim obveznicama

Na svetskim berzama cene akcija su prošle sedmica oštro pale jer se zbog produbljivanja evropske dužničke krize i slabosti najvećih svetskih ekonomija ulagači povlače iz rizičnijih investicija i ulažu u sigurnije.

Na Wall Streetu je Dow Jones indeks prošle sedmice pao 2,7 posto, na 12.118 bodova, dok je S&P 500 potonuo 3 posto, na 1.278 bodova, a Nasdaq indeks 3,2 posto, na 2.747 bodova. Zbog toga je Dow Jones u minusu u odnosu na početak godine, za 0,8 posto. S&P 500 je još uvek u plusu, 1,6 posto, kao i Nasdaq indeks, 5,5 posto.

Loše američke makro brojke

Osim evropske dužničke krize, koja već sedmicama pritiska tržište, ulagače su prošle sedmice obeshrabrili slabi makroekonomski podaci iz najvećih svetskih ekonomija. U SAD-u je u maju otvoreno samo 69.000 novih radnih mesta, znatno manje nego što se očekivalo i najmanje u ovoj godini. Pritom je stopa nezaposlenosti porasla s 8,1 na 8,2 posto.

"Ima razloga za zabrinutost. Privreda raste anemično, a poslodavci, po svemu sudeći, oklevaju sa zapošljavanjem“, kaže Paul Edelstein, ekonomist u IHS Global Insight.

Na usporavanje rasta američke ekonomije ukazuje i podatak da je bruto domaći proizvod u prvom tromesečju porastao 1,9, a ne kako je prva procena pokazala 2,2 posto. U prethodnom kvartalu BDP je porastao 3 posto.

Usporava se i rast kineske ekonomije, dok je nezaposlenost u 17 članica evrozone u aprilu dostigla rekordnih 11 posto.

Cena španskog zaduživanja opasno blizu 7%

Sve je to dodatno obeshrabrilo ulagače, ionako zabrinute zbog produbljivanja evropske dužničke krize. Strahovanja da će Grčka izaći iz evrozone, a Španija morati da zatraži međunarodnu pomoć već sedmicima pritiskaju tržišta.

Španija je u dubokoj recesiji, a njen bankarski sistem opterećen je lošim kreditima, dok vlada istovremeno nastoji da smanji budžetski manjak. Kako bi pomogla bankama, ta članica evrozone namerava da izda novu emisiju obveznica, a ulagači se plaše da bi cena novog zaduživanja mogla biti previsoka. Već prošle sedmice prinosi na 10-godišnje španske državne obveznice skočili su iznad 6,6 posto, najviši nivo od priključenja te zemlje evrozoni. To je opasno blizu 7 posto, tački na kojoj su Grčka, Irska i Portugal morali da zatraže finansijsku pomoć.

"Svedoci smo velikih problema u španskoj ekonomiji, što zabrinjava jer bi međunarodna pomoć za spašavanje Španije i njenog bankarskog sistema morala da bude znatno veća nego za Grčku“, kaže Quincy Krosby, strateg u kompaniji Prudential Financial.

Ulagači se povukli u sigurnije investicije

Zbog svega toga ulagači se povlače iz rizičnijih investicija i ulažu u sigurnije. To je izazvalo pad prinosa na 10-godišnje američke obveznice na samo 1,44 posto, najniži istorijski nivo. Znatno je skočila i cena zlata, koje se takođe smatra sigurnim utočištem za kapital u nesigurnim vremenima. S druge strane, zbog strahovanja da će usporavanje rasta najvećih svetskih ekonomija izazvati pad potražnje, u petak je terminska cena nafte na berzi u New Yorku potonula na 83,04 dolara po barelu, najniži nivo u 16 meseci.

Na uznemirenost ulagača ukazuje i snažan, 20-postotni skok VIX 'indeksa straha' Čikaške berze opcija. U strahu od mogućeg daljeg pada cena akcija, ulagači pojačano osiguravaju svoje portfolije, objašnjavaju analitičari.

Nada u jačanje rasta američke ekonomije dosad je podržavala tržište, pritisnuto strahovanjima od širenja evropske dužničke krize i podacima koji ukazuju na slabljenje najvećih svetskih ekonomija, od Kine i Japana, do Evrope. Ali, kako niz poslednjih makroekonomskih podataka pokazuje i da američka ekonomija gubi zamah, ulagači gube jedan od retkih aduta. Preostaje im još samo nada da će, u slučaju daljeg pogoršanja situacije, američka centralna banka Fed dodatno da olabavi monetarnu politiku. Zasad su čelnici Feda podeljeni po pitanju trebaju li da uvedu nove podsticajne mere ili ne.

Na evropskim berzama cene akcija su prošle sedmice oštro pale. Londonski FTSE indeks skliznuo je 1,7 posto, na 5.260 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 4,5 posto, na 6.050 bodova, a pariski CAC 3,2 posto, na 2.950 bodova. Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je oslabio 1,6 posto, na 8.440 bodova, najnižu nivou u četiri i po meseca. To je već deveta sedmica zaredom kako pada, što nije zabeleženo 20 godina.