Wall Street: Indeksi pali uprkos novim monetarnim merama

Uprkos monetarnim podsticajima najmoćnijih centralnih banaka u svetu, na Wall Streetu su u četvrtak cene akcija pale, jer se ulagači plaše da predstoji oštrije usporavanje rasta najvećih svetskih ekonomija, što bi nagrizlo zarade kompanija i banaka.

Dow Jones oslabio je 47 bodova, ili 0,36 %, na 12.896 bodova, a S&P 500 indeks 0,47 %, na 1.367 bodova. Nasdaq indeks ostao je, pak, nepromenjen na 2.976 bodova.
Kineska centralna banka juče je neočekivano smanjila ključnu kamatnu stopu po drugi put u samo mesec dana, i to za 0,31 postotni bod, na 6 %.

Evropska centralna banka snizila je, pak, ključnu kamatu za 0,25 postotnih bodova, na rekordno niskih 0,75 %, dok je Britanska centralna banka najavila kupovinu državnih obveznica za dodatnih 50 milijardi funta, kako bi ubrizgala svež novac na finansijska tržišta.

Uprkos tim merama za podsticanje kreditiranja, a time i rasta ekonomije, cene su akcija juče pale.

„Postojeje dobra i loša smanjenja kamata. Ova su loša, jer se ovi potezi mogu protumačiti kao signal da se ekonomska situacija pogoršava, što će nagristi zarade kompanija. Ako uz smanjenje kamata ne postoji još neki okidač koji bi podstakao optimizam, ulagači će se kloniti rizičnijih investicija", kaže Dan Greenhaus, strateg u kompaniji BTIG.

Iduće nedelje u Kini će biti objavljeno niz makroekonomskih izveštaja, izmeđuostalih o bruto domaćem proizvodu, pa je već drugo smanjenje kamata u samo mesec dana navelo ulagače na zaključak da će podaci biti slabiji nego što se mislilo.

Ulagače je pokolebao i podatak o usporavanju rasta uslužnih aktivnosti u SAD-u na najniži nivo u dve i po godine, što zajedno s prethodnim podacima o slabljenju industrijske aktivnosti potvrđuje strahove da evropska dužnička kriza nagriza i rast najveće svetske ekonomije.

Zabrinjava i rast prinosa na 10-godišnje španske obveznice, iako su zvaničnici evrozone prošle nedelje dogovorili mogućnost direktne dokapitalizacije banaka iz kriznih fondova, kao i kupovinu državnih obveznica na tržištu sredstvima tih fondova.

Bankarski je, pak, sektor pod pritiskom afere nameštanja Libora u britanskom Barclaysu, pa su juče akcije banaka bile među najvećim gubitnicama. S&P indeks tog sektora potonuo je 1,5 %.

Zbog toga ulagače nisu ohrabrili ni nešto bolji nego što se očekivalo podaci o zapošljavanju u američkom privatnom sektoru, kao i padu broja zahteva za pomoć nezaposlenima.

Ključan je, ipak, vladin izveštaj o zaposlenosti u SAD-u, koji će biti objavljen u petak i koji obično znatno utiče na smer tržišta.

U anketi Reutersa očekuje se da je u junu broj zaposlenih porastao za 90.000 te da je stopa nezaposlenosti ostala nepromenjena na 8,2 %.

Bude li ta brojka znatno manja, to će ojačati pritisak na američku centralnu banku Fed da pokrene novu, treću rundu kvantitativnog popuštanja monetarne politike, kažu analitičari.

I na evropskim se berzama juče trgovalo nesigurno. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,83 %, na 5.692 boda, dok je frankfurtski DAX pao 0,45 %, na 6.535 bodova, a pariški CAC 1,17 %, na 3.229 bodova.