U multinacionalnim kompanijama mogućnost za razvoj kreativnosti zaposlenih ograničena

Za jedne Srbija još ne zna šta hoće i kuda bi, dok drugi tvrde da imamo više od 70 raznih strategija. U Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja od 2009. do 2014.stoji da je njen ciljda bude „inovativna zemlja u kojoj naučnici dostižu evropske standarde, doprinose ukupnom nivou znanja društva i unapređuju tehnološki razvoj privrede”.

Da bi se do tog cilja stiglo, izdvajanja za nauku iz državnog budžeta u proteklih deset godina, koliko god bila nedovoljna(manje od 0,5 % BDP), ipak su rasla – od oko 28 miliona evra u 2001. do 100 miliona godišnje.

Dr Maja Levi-Jakšić, profesor na Katedri za menadžment tehnologije, inovacija i razvoja Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, ukazuje da je očekivani ekonomski rast u protekloj deceniji ipak izostao,.

"Nasuprot očekivanjima, suočavamo se sa rastom nezaposlenosti, opadanjem produktivnosti, negativnim trgovinskim bilansom, kao i velikim teškoćama u privlačenju direktnih stranih investicija u nove profitabilne poslove. I pored ulaganja u znanje ipak nije došlo do većeg zapošljavanja i povećanja međunarodne konkurentnosti Srbije", rekla je ona.

I prema najnovijem izveštaju o rezultatima Inovacione unije (InnovationUnionScoreboard) iz februara ove godine, Srbija je zemlja koja je u 2011. najviše povećala ulaganja u nauku i tehnologiju u odnosu na sve članice Evropske unije i zemlje u regionu. U proteklih pet godina čak za 22 %, što je više od bilo koje druge zemlje u Evropi. Kao snage Srbije spominju se pre svega ljudski resursi, ali i atraktivne istraživačke institucije i finansijska podrška za istraživanja.

Na pitanje zašto se, uprkos uloženom i učinjenom, nije dogodilo ono do čega nam je najviše stalo – povećanje broja radnih mesta, umesto drastičnog smanjenja, pre svega za mlade i obrazovane, rast zaposlenosti, životnog standarda, kvaliteta života i zadovoljstva ljudi, šta je krajnji cilj i smisao tih napora, Maja Levi-Jakšić kaže da je ipak nedostajalo nešto bez čega ekonomskog rasta ne može biti.

"Dogodio nam se svojevrsni razvojni paradoks. Povećavana su ulaganjau nauku, bilo je i velikog povećanja broja publikovanih radova naših naučnika i istraživača u svetski priznatim časopisima, sve je više diplomaca sa visokim obrazovanjem, ali očekivanog privrednog rasta nije bilo. Zanemaren je jedan bitan faktor – inovativni menadžment i nove tehnologije. Jačanje baze znanja u društvu jeste potreban, ali ne i dovoljan uslov za obezbeđenje prosperiteta i razvoja. Nedostaju ključne poluge – inovacije i preduzetništvo, bez kojih znanje ne može pružiti pun doprinos razvoju i oživljavanju privrede", rekla je Levi-Jakšić.

Međutim preduzetništva nema, kako kažu predstavnici poslovne zajednice, bez uslova za zdravo poslovanje.

Srbija još nema jedinstveni ,,nacionalni inovacioni sistem”, neophodnu infrastrukturu koja podržava lanac: nauka-znanje-inovacije-preduzetništvo i prosperitet, dodaje Maja Levi-Jakšić, koji će „služiti” prioritetima razvoja društva. Pre svega misli se na istraživačke centre i laboratorije, sve institucije obrazovanja na različitim nivoima sa visokim obrazovanjem i univerzitetima u centralnoj ulozi, banke, agencije i vladine agencije i organe, privredne komore, preduzeća i razne asocijacije.

"Neophodno je da se razvije povezani lanac stvaranja nove vrednosti u društvu, od ideja do ostvarivanja tih ideja u korisne i upotrebljive inovacije razvojem preduzetništva i preduzeća koja će ih brzo pretvarati u konkurentne proizvode i usluge. Neodrživo da postoji mnoštvo strategija za različite oblasti delovanja. Najčešće su vezane za određena ministarstva. Tako da imamo zasebne, neusklađene, a često suprotstavljene strategije razvoja nauke, tehnologije, obrazovanja, ekologije i zaštite životne sredine, trgovine...". rekla je Maja Levi-Jakšić.

Reklo bi se da još nismo počeli da gradimo društvo zasnovano na znanju, a Levi-Jakšić tvrdi da je već trebalo da ga zamenimo modelom društva zasnovanog na inovacijama i preduzetništvu. Istovremeno zabrinjava podatak da smo po broju i poreklu patenata na začelju. Najviše prijavljenih patenata potiče od fizičkih lica, zanemarljivo mali broj od preduzeća, a instituti i fakulteti su u 2008. godini, na primer, prijavili ukupno četiri patenta.

"Uglavnom se smatra da je zapošljavanje u multinacionalnim kompanijama za mlade najprivlačnije, tu su najveće plate. Naša istraživanja, međutim, pokazuju da je razvoj u ovim kompanijama najčešće ostao u njihovim centralama van Srbije, tako da je mogućnost za razvoj kreativnosti i inovativnog doprinosa zaposlenih –ograničena ",  odgovara dr Maja Levi-Jakšić.