Test

Hedž Fondovi - kratak pregled industrije

Hedž fond (engl.Hedge Fund) je posebna vrsta privatnog investicionog fonda za ograničen broj ulagača sa širokim spektrom investicionih i kupoprodajnih aktivnosti.

investicije-trke

Članovi fonda plaćaju određenu proviziju investicionom menadžeru za upravljanje imovinom fonda. Hedž fondovi nude priliku za ostvarivanje visokih prinosa uz visok rizik.

Hedž fondovi obuhvataju širok rang različitih investicionih ciljeva, strategija, stilova, tehnika i sredstava,  nudeći širok spektar rizik/prinos profila.

Originalni hedž fondovi nastoje da smanje tržišni rizik kratkom prodajom određenih hartija u isto vreme kada imaju duge pozicije na druge hartije.

Politika ovih fondova zasniva se i na tome da se smanje efekti širokih fluktuacija na tržištu, odnosno da se ostvari visok prinos od profitabilnih prilika.

Ono što odvaja hedž fondove od običnih(engl.mutual funds) je špekulativna priroda i sloboda investiranja  i trgovine na sekundarnim tržištima. Njihova ciljna klijentela su bogati pojedinci sa većom tolerancijom, kada je u pitanju rizik.

U radu će biti predstavljena celokupna svetska Hedž fond industrija, kao i njihova kontraverzna politika investiranja i poslovanja. Veličina i imovina ovih fondova meri se u trilionima dolara, a nadprosečni prinosi omogućavaju njihovim menadžerima astronomske zarade.

Šta su Hedž Fondovi?

Hedž fond je investicioni fond koji nije strogo regulisan, špekulativne prirode, generalno otvoren samo za bogate i institucionalne investitore. Karakteriše ga agresivno upravljanje portfoliom investicija, koristeći investicione strategije, kao što su leveridz, long, short, kao i trgovinu derivatima kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Primarni cilj ima je ostvarivanje najvećih mogućih prinosa, uz određeni tržišni rizik.

Pravno, hedž fondovi su najčešće postavljeni kao privatna investiciona partnerstva, koja su otvorena za ograničen broj imućnijih investitora i zahtevaju veoma velike ulazne investicije. Investicije u hedž fondove su nelikvidne, jer često zahtevaju od investitora da drže novac u fondovima najmanje godinu dana.

Ovi fondovi su za razliku od klasičnih(mutual) fondova slabije regulisani, zbog usmerenosti  ka sofisticiranijim investitorima. U SAD-u zakoni zahtevaju da većina investitora u fondu budu akreditovani. Što znači da moraju imati određena godišnja minimalna primanja i imovinu veću od milion dolara + adekvatno investiciono znanje da bi dobili status akreditovanog investitora.

Može se reći da je ovo vrsta zajedničkih (mutual) fondova samo za super bogate. Vrlo su slični mutual fondovima, gde se investicije povrače i profesionalno vode, ali znatna razlika je u tome što ove fondove karakteriše veća fleksibilnost u investicionim strategijama.

Može se slobodno reći, da je hedžing praksa u nastojanju smenjanja rizika, ali cilj većine fondova je maksimizacija povraćaja na investiciju. Kao i što ime govori, prvi hedž fondovi su koristili hedžing protiv uzlaznog trenda, ko što je shorting(short-sell), (mutual fondovi generalno ne mogu ulaziti u short pozicije, koji čine jedan od njihovih primarnih ciljeva).

Danas, hedž fondovi koriste nekolicinu različitih investicionih strategija, tako da nije prikladno reći da hedž fondovi samo “hedžuju rizik”. U stvari, zbog hedž fond menadžera i njihovih špekulativnih investicionih odluka, ovi fondovi generalno nose više rizika, nego prosečni fondovi na celokupnom tržištu.

Hartije od vrednosti, kojima ovi fondovi trguju na sekundarnom tržištu podrazumevaju širok spektar instrumenata uključujući: akcije, opcije, fjučerse, obveznice, robu, kratkoročne i dugoročne dužničke hartije od vrednosti i ostalo. Većina ovih fondova, ima za cilj pozitivan povraćaj uloženih sredstava, bez obzira na ukupne performanse tržišta.

Hedž fond menadžeri obično investiraju svoj novac u fond kojim upravljaju, gde žele da usklade svoje interese sa investiroima u fondu. Investitori obično plaćaju naknadu ili proviziju menadžmentu fonda za upravljanje, koja se odnosi na operativne troškove fonda i performansnu proviziju, kada je neto vrednost imovine fonda veća nego predhodne godine.

Neto vrednost imovine fonda može se meriti u milijardama dolara, prvenstveno zbog velikih investicija raznih institucionalnih investitora, penzionih fondova, univerzitetskih zadužbina i ostalih fondacija. Procenjena veličina globalne hedž fond industrije je oko 2 triliona dolara.

Istorija Hedž Fondova

Sociologu, pisacu i finansijskom novinaru Alfredu Džonsu se pripisuje prvi hedž fond 1949 godine. Džonsova strategija minimizacije rizika se zasnivala na investiranju na duži rok i short-prodaji akcija. Ova investiciona inovacija se danas naziva long/short model. Džons je takođe koristio leveridž da poveća povraćaje. On 1952. menja strukturu svog investicionog modela, pretvarajući je iz generalnog partnerstva u ograničeno i dodaje proviziju na upravljanje imovinom. Ko prvi menadžer novca, Džons kombinacijom short selling-a, koristeći leveridž, deli rizik preko partnerstva sa ostalim investitorima, uzimajući određenu proviziju. S tim on dobija titulu i zauzima vodeće mesto oca Hedž Fondova.

Kada je 1966. ugledni finansijski magazin Fortune, objavio da rezultate ovih i mutual fondova i istakao da je svaki oblik investicija i prinosa u ovim fondovima znatno nadmašivao prosečne prinose običnih(mutual)fondova, moglo se reći da je rođena hedž fond industrija. U nastojanju da povećaju prinose, mnogi fondovi su se okrenuli Džonskovoj strategiji u biranju akcija u kombinaciji sa hedžingom i upuštanju u rizičnije investicije zasnovane na investiranju na duži rok koristeći leveridž.

Hedž industrija je bila relativno tiha, sve do 1986. kada je jedan članak u poznatom magazinu Institucionalni Investitor, objavio dvocifreni godišnji prinos Džulijan Robertsonovog Tiger fonda.

Zahvaljujući ovom visoko perspektivnom privatnom fondu, koji je privukao veliku pažnju javnosti, gomila investitora je prosto sjurila u ovu industriju, čije danas usluge nude na hiljade fondova u svetu, i sve više egzotičnih strategija, uključujući trgovinu valutama i derivatima, kao što su fjučersi i opcije.

Hedž fondovi danas

Sa sve većom pažnjom u medijima, još uvek usmerenoj na svakodnevne uspehe ovih fondova, dolazi i do povećanja u preduzimanju koraka ka njihovoj regulaciji. Ovo se prvenstveno odnosi na nadzor njihovog poslovanja od strane regulatornih tela, kao što su SEC i ostale komisije za hartije od vrednosti, a sve to u cilju zaštite investitora od ovih visoko rizičnih fondova. Sve u svemu, hedž fond industrija je znatno evoluirala.

Moderni fondovi nude široku lepezu i mnoštvo inovativnih strategija, uključujući i one koje ne sadrže tradicionalne tehnike zaštite od rizika. Industrija je takođe naglo porasla sa nedavnim procenama njene veličine procenjene na 2 triliona dolara, sa početnim kapitalom od 100 000 dolara pre više pola veka.

Pre nego što stavite svoj teško zarađeni novac u rizik, morate biti sigurni da ste odabrali pravu investiciju sa pravim razlogom. Nemojte se mahinalno zaletati, i ne zaboravite, da performanse i prinosi iz prošlosti, ne predstavljaju indikator budućih performansi.

Veličina industrije

Procene veličine ove industrije variraju usled odsustva centralne statistike, nedostatak informacija o hedž fondovima i neverovatno brzi rast ove industrije. Kao opšti pokazatelj obima, industrija je dostigla vrhunac u drugom kvartalu 2008. godine, kad je upravljano imovinom od blizu 2 triliona američkih dolara. Kreditna i svetska ekonomska kriza te godine, uslovila je značajnim gubitcima u ovim fondovima, kao rezultat pada akcija i silaznim trendom na berzama, što je još uslovilo i naglim povlačenjem novčanih sredstava od strane investitora. Po najnovijim istraživanjima aprila 2011. poverenje poljuljano usled svetske krize, polako se vraća, a kao dokaz tome je i da se imovina kojom se upravljalo pre nje, opet približila brojci sa početka 2008.

U januaru 2011. samo u SAD-u hedž fond menadžeri su upravljali sa 1,3 triliona dolara. Najveći fond u 2010. bio je Bridgewater Associates sa aktivom imovine od oko 58,9 milijardi dolara. Statistike iz 2009. govore da je vodeći tada bio J.P.Morgan Chase (53,5 milijardi), slede ga Bridgewater Associates (43,6 milijardi), Paulson & Co. (32 milijarde), Brevan Howard (27 milijardi) i Soros Fond Management (27 milijardi) dolara.

hedz-fondovi1

hedz-fondovi2


Provizije

Hedž fond menadžer će obično dobiti 2 provizije, jednu za upravljanje(management fee) i drugu podsticajnu(performance fee), za razliku od mutual fondova, koji uzimaju samo naknadu za upravljanje, koja iznosi u proseku 2%. Hedž fondovi koriste različite strukture naknada/provizija, međutim u najčešćem slučaju one iznose “2 i 20“, što znači da se naknada od 2%, obračunava na godišnjem nivou za upravljanje neto imovinom fonda i 20% od profita ili prinosa na investiciju.

Provizija Menadžmenta

Kao i kod drugih fondova, ovde se naknada obračunava kao procenat od neto imovine fonda. Ove naknade za upravljanje se obično kreću od 1%-4% na godišnjem nivou, ali se najčešće obračunava 2%. Ova provizija , obično se izražava na godišnjem nivou, ali se obračunava i plaća mesečno ili kvartalno.

Biznis modeli ovih fondova, zasnovan je na naplati ovih provizija, koje pokrivaju operativne troškove menadžera, ostavljajući performansne naknade za isplatu zaposlenima u vidu bonusa. Medjutim, velikim fondovima sa vellikom aktivom, ovo predstavlja značajan deo profita njihovim menadžerima.

Povlačenje/Otkup Naknada

Neki fondovi naplaćuju naknadu ili proviziju investitorima za povlačenje sredstava iz imovine fonda, tzv. Izlaznu proviziju . Naknada za povlačenje se često naplaćuje samo tokom određenog perioda vremena, obično godinu dana, od dana ulaganja ili samo na određene delove investicija. Svrha je da se obeshrabre investitori od preranog povlačenja sredstava iz fonda i kratkoročnog investiranja, čime se smanjuje promet novčanih sredstava, nelikvidnost ili investiranje na duži rok. Visina provizije takođe može odvratiti investitore od povlačenja sredstava iz fonda, nakon perioda lošeg učinka.

Za razliku od predhodne 2 provizije, izlazna provizija je zadržana u fondu i samim tim preostali investitori imaju veće koristi, nego sami menadžeri.

Strategije

Hedž Fond Menadžeri, koriste širok spektar strategije trgovanja. Uspstavljanje formalizovanog sistema kvalifikacije je teško, zbog brzine promena strategija i njenog evoluiranja. Bilo kako bilo, može se reći da se hedž fond strategije mogu kategorisati u 4 glavne:
  • Globalna-makro(Global-Macro)
  • Smerna (Directional)
  • Događajem – Vođena (Even-Driven)
  • Relativno Vrednosna (Arbitrgage)

1. Globalna Makro stratetegija

Hedž fondovi koriste globalnu makro strategiju investiranjem u akcije, obveznice ili valute u očekivanju rezultata na poljuima globalnih makroekonomskih kretanja, kako bi genereisali određene prinose uz određene rizike. Globalni makro fond menadžeri koriste makroekonomske analize, zasnovane na globalnim tržišnim trendovima i teže ka indentifikuju prilike za ostvarivanje profita, na razlikama u ceni i tržišnim kretanjima.

Kako globalne makro strategije sadrže veliku količinu fleksibilnosti, zbog sposobnosti korišćenja leveridža ulazeći u velike pozicije i diversifikacijom svojih portfolia, vreme koje je implementirano u ovim zasnovanim strategijama veoma je bitno, kako bi se generisao visoko-rizični prinos na ove investicije.

2. Usmerena

Usmerena investiciona  strategija, koristi tržišna kretanja, trendove ili nedoslednost u biranju akcija na različitim tržištima. Mogu se koristiti kompjuterski zasnovani modeli (Renaissance Technologies) ili fond menadžeri mogu sami indentifikovati i birati investicije. Ove vrste strategija, imaju veću izloženost fluktuacijama na tržištu, nego na tržištima neutralnih strategija.

U okviru usmerenih strategija, postoji veliki broj pod-strategija. Tržišta u razvoju(emerging markets) kao što su Kina i Indija, privlače znatnu količinu kapitala ovih fondova. Gde se sredstva plasiraju u određenim industrijskim oblastima, kao što su IT, biotehnologija, farmaceutska industrija, energija itd. Fondovi koriste fundimentalne strategije, uzimajući u obzir i relevantne faktore, kao što su fundimentalne vrednosti i investiranju u podcenjene tržišne vrednosti kompanija. Fondovi koji koriste kvantitativne modele, znatno su u boljoj konkurentskoj poziciji u donošenju investicionih odluka ovog tipa, posebno ulazeći u short pozicije prilikom silaznog trenda i profitirajući na njemu.

3. Događajima-Vođena strategija

U ovim strategijama leži zabrinutost, zbog investicionih mogućnosti i riziku povezanom sa događajima. Ova Investiciona strategija zasnoana je na korporativno transakcionim događajima, kao što su konsolidacije, akvizicije, rekapitalizacije, bankroti i likvidacije. Menadžeri koriste ove strategije profitirajući na njihovim vrednostima, koristeći promene na tržištu, pre ili posle ovakvih događaja i ulaze u pozicije na osnovu predviđanja određenenih hartija.

Veliki institucionalni investitori, kao što su hedž fondovi, koriste ovakv prilike za plasiranje svojih strategija, nego tradicionalni investitori, zato što su u prednosti u analizi, pristupu određenim informacijama i resursima, a sve u cilju profitiranja na ovakvim korporativno- transakcionim prilikama. U ovo spada npr. Manje stresne dužničke hartije od vrednosti, arbitražni rizici i specijalne situacije itd.

4. Relativno -Vrednosne (Arbitraža)

Relativna vrednost arbitraže, koristi razlike u ceni hartija od vrednosti. Hedž fond menadžeri mogu koristiti više razlišitih tipova analize, da bi identifikovali razlike u ceni hartija, uključujući matematičke, tehničke i fundimentalne tehnke. Relativna vrednost se često koristi kao sinonim za tržišnu neutralnost, a strategije ovog tipa imaju vrlo malo ili nimalu izloženost tržištu kao celini. Druga relativna vrednost ove pod-strategije obuhvata:

Fiksni prihod arbitraže – korišćenje cenovne neefikasnosti između povezanim fiksnim prinosima hartija od vrednosti
Neutralno tržište akcija – istraživanje različitih cena akcija, koristeći long ili short opcije u istom sektoru, industriji, tržišnoj kapitalizaciji, zemlji, koristeći takođe hedžing i zaštitu od širih faktora na tržištu
Konvertabilna arbitraža – koristi neefikasnost u cenama, između konvertabilnih hartija odgovarajućih akcija
Hartije zasnovane na aktivi (Asset - Backed Securities) – ova arbitražna strategija, zasnovana je na fiksnim prihodima hartija od vrednosti ovog tipa.
Long/short krediti – identična je sa long/short pozicijama, ali na kreditnim tržištima, za razliku od tržišta kapitala
Statistička Arbitraža – identifikuje kretanje cena, koristeći kompleksne matematičke modele i tehnike.
Volativna Arbitraža – karatkeriše je promena u cenama usled volatilnosti na tržištu
Alternativno-Prinosna(Yeld alternatives) – zasnovana na prinosu, umesto na cene.
Regulatorna Arbitraža – praktično davanje prednosti, koristeći regulatorne razlike između više tržišta

 

Menadžment Rizika

Zbog diversifikacije investicionih portfolia, investitori i menadžeri hedž fondova, mogu znatno smanjiti celokupnu izloženost riziku na tržištu. Oni koriste određene strategije trgovine instrumentima na ovim sekundarnim tržištima sa specifičnim ciljem, a to je opet smanjenje izloženosti riziku ulaganja. Dok hedžing može biti jedan od načina smanjenja rizika ulaganja, ovaj kao i ostali investicioni tipovi strategija, nisu imuni na rizik. Prema izveštaju Hannesse grupe, hedž fondovi su znatno manje volatilni nego index S&P 500 i to u periodu od 1993 do 2010.

Hedž fondovi dele mnoge tipove rizika ulaganja, između ostalog i rizik likvidnosti, kao i menadžerski rizik. Likvidnost predstavlja stepen do kojeg se sredstva mogu kupiti i prodati, ili konvertovati u gotovinu..slično private equity fondovima, hedž fondovi zaključavaju fondove, pri čemu investitori ne mogu pristupiti sredstvima u određenom periodu.

Procena rizika, odnosi se i na to neto imovina investicija može biti netačna. Rizik kapaciteta može nastati od ulaganja previše kapitala u samo jednu strategiju, što može dovesti do pogoršanja performansi fonda. I koncentracioni rizik, koji se odnosi na izloženost fonda samo jednoj određenoj investiciji, sektoru, trejding strategiji ili grupi povezanih fondova. Ovim rizicima se upravlja preko strogo definisanih pravila i granica izloženosti strategijama. Mnogi fondovi koriste leveridž, praktično pozajmljivanje sredstava ili marginalno trgovanje, a sveu cilju povećanja prinosa na uloženi kapital. Iako leveridž može znatno povećati potencijal za veći prinos, tako može povećati i rizik za gubitak.

U poređenju sa investicionim bankama, hedž fond leveridž je relativno mali, prema izveštaju Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja, gde je prosečna poluga za investicione banke 14,2, u poređenju sa 1,5 - 2,5 za hedž fondove. Neki tipovi fondova, uključujući i ove imaju velike apetite za rizike, ali sa velikom pažnjom na maximizaciji prinosa i profita, a sve to uz rizik tolerancije investitora, kao samog menadžera fonda.

Menadžeri će imati dodatni podsticaj u upravljanju rizicima, kada je u pitanju njihov sopstveni kapital investiran u fond.

Investitori u većini zemalja, moraju biti kvalifikovani i sofisticirani, za koje se predpostavlja da budu svesni rizika i prihvate ih zbog potencijalnog prinosa koje oni nose. Fond menadžeri mogu koristiti široke strategije upravljanja rizikom u cilju zaštite fonda i investitora. Prema Financial Tajmsu:”Veliki hedž fondovi imaju neke od najsavremenijih metoda i praksa u upravljanju menadžmentom rizika u celoj asset menadžment industriji”). Hedž fondovi mogu držati veliki broj short pozicija i verovatno sveobuhvatan rizik menadžment na mestu. Različite tehnike i modeli, mogu se koristiti za izračunavanje potencijalnog rizika u fondovim aktivnostima, a sve to zavisno od njegove strukture i strategija.  Neki od tih modela su tzv. ”Drowdown“ i  “Time under water”. I na kraju, investicione strategije će biti održive, samo ako e pristupi dobroj organizaciji i upravljanju operacijama, s tim će i fond imati mogućnost da se razvija kao društvo.

 

Činjenice i zanimljivosti o Hedž Fondovima

Veličina ove industrije procenjena je na oko 2 triliona dolara sa preko 9000 hedž i fondova od fondova širom sveta.
Uključujući različite investicione strategije, od koje većina koristi leveridž I trguje derivatima, postoje I oni koji su dosta konzervativniji I koriste dosta mali leveridž ili ga u potpunosti ne koriste. Većina hedž fond strategija, zasnovana je na redukovanom riziku uglavnom koristeći shorting i trgujući derivatima.
Većina hedž fondova je visoko specijalizovana, zasnovana na specifičnim veštinama menadžera i njegovog tima.
Takođe većina hedž fond strategija su arbitražno zasnovane I može se reći da su poprilično uspešne. A kao rezltat, hedž fond menadžeri ograničavaju visinu kapitala, koji mogu da private.
Hedž fond menadžeri su visoko-profesionalni, disciplinovani i marljivi.
Njihovi prinosi u određenim periodima premašuju standardne indekse akcija I obveznica sa manjom volatilnošću i manjim rizikom od gubitka, nego na tržištima akcija.
Iza proseka, postoje neki zaista izvanredni, a neki zaista slabiji perfomeri/učesnici na tržištu.
Investiranje u hedž fondove, ima za tendenciju privlačenja više sofisticiranih investitora,  uključujući I mnoge penzione fondove, zadužbine, privatne banke I bogate pojedince I porodice, koji razumeju posledice korekcija na berzi.
Tokom protekle decenije rastući broj penzionih fondova I zadužbina plasirao je svoja sredstva u ove fondove.
Hedž fond menadžeri su najplaćeniji menadžeri na svetu. Primera radi 2011. Top 25 menadžera kolektivno je zaradilo 22,07 milijardi dolara.

hedz-fondovi3


 hedz-fondovi4

Zaključak

Hedž fondovi mogu biti komplikovana investicija koju je teško razmeti. To je delom zbog kompleksnih strategija koje koriste i dela tajnosti u pokašaju da spreče druge da kopiraju svoje investicione metodologije. To u potpunosti ne pomaže ovoj industriji, u kojoj mediji obično prikazuju hedž fondove  kao velike finansijske institucije, koje u ostvaruju nadprosečne prinose.

Ovo ne znači da treba olako shvatiti ove fondove. Npr. tu je rizik pri kome investitori, ne mogu povući svoja sredstva određeni vremenski period zbog zaključavanja fonda. I tu je mnogo subtilniji rizik hedž fondova uzimajući u obzir stilove driftinga i prouzrokovajući investitorski portfolio sub-optimalnim.

Kako industrija nastavlja da se razvija, možemo primetiti dodatne regulacije koje mogu pomoći u proceni osnovanosti ulaganja hedž fondova. Magazin Morning Star je već počeo da analizira određene hedž fondove i poseduje svoje hedž fond baze podataka. Za sada najveću pažnju trebaju obratiti investitori ili njihovi investicioni savetnici.

Autor ovog teksta je Lazar Trbović, osnivač investicionog bloga Investoholic.net

   

Najčitanije