Test

Miroslav Zdravković: Tri mogućnosti za izlazak regiona iz krize

Integracija robnih tržišta i preduzeća kroz direktne investicije i zajednički nastup na trećim tržištima su tri osnovne mogućnosti da se zemlje regiona zajedničkim snagama oporave od krize, ocenjuje ekonomista Miroslav Zdravković.

dok

Najveći potencijal za oporavak kroz intenziviranje razmene imaju Hrvatska i Srbija, gde je umesto nepunih 600 miliona evra u oba pravca, moguće podići obim razmene na preko dve milijarde evra, utičući na oporavak bruto domaćeg proizvoda obe države za preko jedan procentni poen, istakao je Zdravković.

Robna razmena između bivših jugoslovenskih republika i teritorija iznela je 9,5 milijardi evra u 2010. godini i "ovaj iznos predstavlja realnu vrednost između jedne petine i jedne četvrtine njihove robne razmene krajem osamdesetih godina prošlog veka", naveo je Zdravković u analizi o potencijalima saradnje, objavljenoj na sajtu Makroekonomije.

"Pritom se dve trećine razmene odvija u 10 od 42 moguća robna pravca, najviše između Slovenije, Hrvatske i Srbije i njihovog izvoza u BiH, i izvoza BiH u Hrvatsku i Srbiju", primetio je Zdravković.

On je ocenio da "najveći potencijali za oporavak kroz uravnoteženje vrednosti razmene postoji u ekspanziji izvoza BiH, Crne Gore i UNMIK Kosova ka Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji".


 Drugi kanal za oporavak predstavlja veća proizvodna integracija u međusobnim investicijama.

Do sada je postojala ogromna asimetrija - Slovenija je bila dominantan investitor u gotovo svim bivšim jugoslovenskim republikama, Hrvatska i Srbija za Bosnu u Hercegovinu, dok većina mogućih bilateralnih tokova ne postoji.

Hrvatska, Srbija i Slovenija su investirale preko 2,1 milijardi evra u BiH, dok ulaganja iz ove države u inostranstvo gotovo da i ne postoje.

Firme iz Slovenije su u Srbiju investirale 1,45 milijardi evra, iz Srbije u Sloveniju samo 34, a iz Hrvatske u Srbiju 506 miliona evra, dok ulaganja iz naše zemlje hrvatska statistika registruje pod „ostalim", kao statistički zanemarljive vrednosti.

Razlozi za ove asimetrije su konkurentske sposobnosti preduzeća, dok se sa druge strane radi o skrivenim barijerama za ulazak kompanija iz Srbije, ali i iz drugih bivših jugoslovenskih republika.

Treći mogući kanal za amortizovanje uticaja kriza je zajednički nastup na trećim tržištima.

Prošle godine je udeo neevropskih zemalja u ukupnom izvozu Hrvatske izneo 17 odsto, Slovenije osam odsto, a ostalih bivših jugoslovenskih republika pet i manje procenata.

Zajednički nastup na trećim tržištima smanjio bi jedinične troškove ulaska, kao što bi i postizanje dovoljne ekonomije obima uticalo na prevazilaženje prvobitnih troškova transporta.

Na vlasnicima proizvodnih preduzeća i trgovcima iz bivših jugoslovenskih republika je da prepoznaju sopstvene interese i da unaprede saradnju radi opšte koristi, a na političarima i državama je da ove procese ne ometaju, a ako mogu da ih podstiču, zaključio je Zdravković.

Najčitanije