Test

Crna Gora pred bankrotom zbog olako datih garancija

Retke su države u svetu koje su žirant za kredite stranim investitorima, kao što je to slučaj sa Crnom Gorom koja je zbog izdavanja garancija za milionske kredite došla na ivicu finansijskog kraha, bankrota.

crna-gora-budva

Problemi sa žiriranjem inostranih investitora, koji su za male pare kupili nosioce razvoja crnogorske privrede, otvoreni su kada Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP), odnosno njegov ruski vlasnik, nije bio u stanju da vrati 22 miliona evra kredita Deutsche Banci – za koji je garantovala vlada u Podgorici. Zbog vraćanja tog duga, vlada Crne Gore zadužila se dodatno na inostranom finansijskom tržištu.

Nakon spora oko vraćanja 22 milina evra, počelo je da se odmotava klupko vladinog žiriranja raznim inostranim investitorima. Opozicioni poslanici su obelodanili da je vlada tokom protekle dve decenije izdala KAP-u garancije za podizanje kredita u ukupnom iznosu od 131 milion evra.

Ministar ekonomije Vladimir Kavarić, kao i premijer Igor Lukšić, priznaju da je manevarski prostor vlade da izbegne vraćanje duga KAP-a veoma mali i da pokušavaju da izbegnu da sve garancije izdate KAP-u odjednom dođu na naplatu.

Vladina ponuda Olegu Deripaski da izađe iz Kombinata za jedan evro još važi, saopšteno je u petak iz Ministarstva ekonomije koje je demantovalo izvršnog direktora En plus grupe Alekseja Kuznjecova koji tvrdi da im vlada nije dostavila tu ponudu i da će izaći iz ove firme tek kada im se vrati uloženo, a "to je negde oko 200 miliona evra”.

Problem i sa železarom u Nikšiću

Izašao je novi, četvrti, oglas o prodaji železare u Nikšiću za cenu od 21 milion evra, što je devet miliona manje u odnosu na prvi oglas raspisan pre neki dan.

Prvi kupac dobio je 2002. železaru za jedan evro, kada je većinski deo kupila ruska kompanija Rusmonostil. Rusi su nakon kratkog zadržavanja ostavili fabriku u dugovima, a vlada je preuzela dug i dovela novog strateškog partnera, firmu Midlend risorsis holding. I ovaj "strateški investitor” ostavio je nove dugove pa je krajem 2006. većinski paket akcija železare kupio Montenegro spešelti stils (MNSS), koji je takođe napustio železaru.

Vlada je bankama morala da vrati dug u iznosu od 33 miliona evra, za koje im je dala garancije.

Početkom prošlog novembra Privredni sud je odbacio plan reorganizacije železare koji je podneo MNSS i proglasio bankrot fabrike i uveo stečaj. Preko 880 poverilaca prijavilo je 193 miliona evra potraživanja.

Sveti Stefan

Da je crnogorska vlada meka srca i lake ruke kada garantuje za kredite i oprašta dugove, svedoči i najnoviji primer turističkog kompleksa Sveti Stefan.

Vlada je krajem prošle godine ovlastila ministra turizma da počne pregovore i odgovori na zahtev grčke "Restis grupe” da im se smanji iznos zakupnine za Sveti Stefan, Miločer i Kraljičinu plažu za prošlu i ovu godinu.

"U ovom trenutku evidentan je dug predmetnog zakupca prema Hotelskoj grupi ’Budvanska rivijera’ u iznosu od 1.325.666 evra”, saopšteno je iz te hotelske grupe.

Kredit štetan po državu

Poslanik Pokreta za promene Zarija Pejović kaže da se zvanično obratio zaštitniku imovinsko-pravnih interesa Crne Gore Mirjani Milić, sa zahtevom u kome traži da se preispita ugovor o kreditnom zaduženju države kod švajcarske Swiss banke iz 2009, za koji veruje da je štetan po državu.

"Indikativno je to što je nerealno visoka kamatna stopa za dva zajma, čak i veća nego što je država postigla prilikom emisije evroobveznica. Cena založenog zlata u godini zaključenja ugovora iznosila je oko 37 miliona dolara. Ove godine cena založenog zlata iznosi 63 miliona dolara ili 50 miliona evra.”

Pejović kaže da u ovoj kreditnoj transakciji pored nerealno visoke kamatne stope postoji i izgubljena dobit po dva osnova.

Najčitanije