Preuređenje celokupnog poreskog sistema - najvažniji zadatak nove vlade Srbije

Nemačka organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa predstavnicima privrede i lokalnih samouprava sačinila je  dokument "Vizija 2016 - šta treba uraditi za privredu Srbije tokom mandata nove vlade", koji sadrži preporuke za izlazak iz recesije i brži privredni rast zemlje.

Obračun sa sivom ekonomijom bi trebalo da bude prvi zadatak nove vlade, ocenio je direktor projekta GIZ - nemačke organizacije za međunarodnu saradnju Aleksander Grunauer. On je dodao da bi nova vlada u svom mandatu takođe trebalo da ukine parafiskalne namete, smanji poreze na plate, a poveća na imovinu, ograniči rokove plaćanja, subvencije zameni investicijama, osnuje razvojnu banku i posebnu banku za finansiranje poljoprivredne proizvodnje.

"U proteklih šest meseci u 12 gradova smo organizovali niz okruglih stolova i razgovarali sa mnogim privrednicima i predstavnicima lokalnih samouprava. Ukazano je na puno problema, ali je dato dosta konkretnih preporuka o tome šta treba uraditi da se iz ekonomske stagnacije pređe u snažan i održiv rast", rekao je Grunauer u intervjuu za današnju „Politiku” .

Prema njegovom mišljenju, svi nivou vlasti trebalo bi da se u sledećem mandatu posvete nelojalnoj konkurenciji, svejedno da li je u pitanju borba protiv sive ekonomije ili preduzeća koja imaju privilegovan status i za koja zakoni ne važe.

Stalna konferencija gradova i opština je predložila da se inspektorima lokalnih samouprava daju ovlašćenja da pojačano kontrolišu sivu ekonomiju, podsetio je Grunauer i naveo da, pošto ta preduzeća ne plaćaju poreze i doprinose, lokalnim samoupravama je u interesu da pojačaju kontrolu, jer deo prihoda ide njima u kasu.

On je istakao da niko od privrednika ne očekuje da se porezi smanje i da se povećaju subvencije, već uglavnom žele da se preuredi ceo poreski sistem i da se skine opterećenje sa zarada, a da se to nadomesti preko poreza na imovinu, akciza na cigarete, poreza na ekstraprofit.

Podsećajući da postoji mogućnost povećanja poreza za pravna lica jer se njima porez obračunava po knjigovodstvenoj vrednosti, a fizičkim licima po tržišnoj, Grunauer je kao primer naveo da, kad neko ima poslovnu zgradu u Knez Mihailovoj ulici, plaća zanemarljiv porez.

Kada su u pitanju problemi oko naplate potraživanja, on je naveo da Srbija ima zakon koji to reguliše, ali se ne primenjuje u potpunosti.

"Za države kandidate i države članice Evropske unije od 1. januara sledeće godine uvodi se pravilo da sva potraživanja moraju biti plaćena u roku od 60 dana. Toga će morati svi da se pridržavaju, u suprotnom biće kažnjeni. U međuvremenu, Srbija mora da izbriše iz prakse mogućnost da jedan privrednik gomila dugove u jednom preduzeću, a onda otvori drugo, treće- normalno posluje, ali zato uništava sve oko sebe", rekao je Grunauer.

Prema njegovom mišljenju, razvoj preduzetništva u Srbiji sprečavaju parafiskalni nameti i set administrativnih procedura.

"Imate mnogo postupaka, mnogo toga što preduzetnik treba da ispuni, a velike su kazne ako nešto prekrši. Procedure moraju da budu javne, što opet zahteva efikasnu upravu", naveo je Grunauer.

Govoreći o mogućnosti privlačenja investicija, Grunauer je rekao da Srbija nije veliko tržište ali ima neke prednosti - sporazume o slobodnoj trgovini sa Turskom i Rusijom kao i Cefta sporazum.

Privrednici, međutim, kažu da nijedan investitor neće da ulaže zbog samih subvencija, već im je mnogo bitniji poslovni ambijent, rekao je Grunauer.