Goran Nikolić: Bankarski dileri dodatno podstiču tražnju za evrom

Narodna banka pokušava da svojim najjačim instrumentom koji ima, a to su intervencije na međubankarskom deviznom tržištu, obuzda slabljenje dinara. Od početka godine prodala je 763,5 miliona evra.

Realno u tome uspeva u poslednja dva meseca, budući da je u tom periodu srpska valuta oslabila samo jedan procenat. Druge mere NBS, kao što je zadržavanje referentne kamatne stope nepromenjenom uprkos padu međugodišnje inflacije, kao i promena strukture deviznih rezervi u pravcu većeg udela dinara, doprinose, ali u manjoj meri, stabilizaciji srpske monete.

Pritisci na dinar su posledica i psihološkog faktora, kao i konstantnog spoljnotrgovinskog deficita. Ako bankarski dileri očekuju da bi valuta mogla da slabi, onda oni teže da imaju što manje pozicije u dinarima, a što veće u stranoj valuti. Takvo ponašanje, međutim, dodatno utiče na tražnju za evrom.

Spoljnotrgovinski minusni saldo je konstanta srpske ekonomije, traje preko deceniju i nije realno očekivati da Srbija u dogledno vreme taj problem značajnije ublaži. Naime, zemlja u kojoj energenti čine petinu uvoza i koja bez uvozne tehnologije i opreme ne bi mogla nijednu investiciju da pokrene, i koja ima visoku uvozno zavisnu industriju - ne može da postigne ravnotežu izvoza i uvoza.

Po svemu sudeći, ako centralna banka istraje na održavanju inflacije u projektovanim okvirima (4,5 plus/minus 1,50 odsto) onda to znači da će stabilizacija dinara biti prioritet monetarne politike.