Vlada Srbije u sledeća tri meseca mora nabaviti 50 milijardi dinara za pokriće deficita

Beograd - Za ovu godinu, planirani rashodi u budžetu su 875 milijardi dinara i Vlada je, uprkos pritiscima, uspela da u prvoj polovini godine ne prebaci 50 odsto planiranih rashoda, tvrdi premijer Mirko Cvetković.

On je na jučerašnjem skupu „Ekonomski prioriteti Srbije“ koji je organizovala Privredna komora Srbije i nedeljnik NIN, kazao da su rashodi do kraja juna bili 49 odsto planiranih za celu godinu i istakao da je dodatni deficit isključivo posledica pada prihoda koji su planirani na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto. Prema podacima Ministarstva finansija, deficit je u prvih šest meseci premašen za 35 milijardi dinara.

Cvetković je rekao da je Srbiji u ovoj godini potrebno da se zaduži za 4,2 milijarde evra, što je već predviđeno budžetom. Do sada se Srbija zadužila za 1,7 milijardi evra za pokrivanje deficita i ostalo je još 2,5 milijardi za drugu polovinu godine. Budžetski deficit će na kraju godine biti veći za 300-350 miliona evra, kazao je premijer dodajući da će ključna stvar za novu vladu biti da obezbedi planirana sredstva koja nedostaju.

- Vlada Srbije u sledeća tri meseca mora nabaviti 50 milijardi dinara za pokriće deficita i plaćanje dospelih obaveza - rekao je član Fiskalnog saveta Vladimir Vuković. „Važno je preduzeti prve korake da doguramo do kraja ove godine i isfinansiramo deficit“, rekao je on i naglasio da se tih 50 milijardi već nalazi u državnim zapisima, ali da je poslednja aukcija neslavno prošla, pa je pitanje da li će banke biti spremne da taj iznos refinansiraju.

Vladimir Čupić, šef Hypo-Alpe Adria banke i Naleda, na direktno pitanje - postoji li mogućnost da skupi kratkoročni krediti dati privredi budu prevedeni u jeftine dugoročne sa grejs periodom - odgovorio je odlučno sa - ne. On je rekao da je ukupan skok kredita u Srbiji 26,6 milijardi evra i da je od toga blizu 14 milijardi evra uvezeno iz inostranstva. Čupić je rekao da su dosad korišćena dva izvora rasta - zaduživanje i podizanje produktivnosti smanjivanjem broja zaposlenih i snižavanjem zarada - uglavnom iscrpljena i da se najzad mora pristupiti strukturnim reformama. „Od 2008. godine prestao je da se zadužuje privatni sektor i počela je da se zadužuje država. Ali blizu smo gornje granice zaduženosti države i njeno zaduživanje će se uskoro prirodno na toj granici zaustaviti“, rekao je Čupić.

Potpredsednik Socijalističke partije Srbije i generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović ipak smatra da bi se pare iz državnih obveznica u privredu, inače malu i tehnološki zaostalu, mogle prevesti „merama selektivnog držanog intervencionizma na globalnim principima. „Ako nam je bruto domaći proizvod sada 30 milijardi evra, a dužni smo 15 milijardi, hajde da uzmemo još 10 milijardi da bismo došli do BDP-a od 100 milijardi, pri čemu bi nam zaduženost bila 25 odsto“, rekao je Bajatović. On je stao iza politike „u se i u svoje kljuse“, a stranih investicija, i to u proizvodnju za regionalno tržište, što dođe, dobro je došlo“.

Prema rečima šefa Kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefora, nova vlada Srbije mora da unapredi poslovni ambijent i olakša poslovanje privrede. On je dodao i da su to neophodni preduslovi za povećanje investicija i zaposlenosti i za privredni rast. Brefor je ocenio da Srbiji ne preti katastrofalni scenario, ali da će biti teško u narednih 12 do 18 meseci. Brefor je rekao i da je potrebno nastaviti reformu javnog sektora dodajući da su troškovi za lokalna, društvena i javna preduzeća i dalje visoki, kao i da bi trebalo rešiti problem upravljanja javnim preduzećima koja pripadaju građanima a ne partijama.

Nenad Popović, šef Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije je rekao da tih 10 milijardi evra, koliko nam je neophodno tokom naredne četiri godine, mogu da se dobiju od Ruske Federacije u vidu zajedničkih ulaganja i investicija u infrastrukturne projekte. Popović smatra da bi država pare u privredu trebalo da usmeri kroz nove institucije: interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima, razvojnu i izvoznu banku.

Popović je predložio da se iskoristi član 24 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i zatraže pregovori o odlaganju potpune liberalizacije trgovinske razmene sa ovom asocijacijom država koja bi trebao da stupi na snagu 1. januara 2014. godine jer „imaćemo inače ogroman problem sa poljoprivredom“.