Petrović: Dinkić treba da se suoči s realnošću

BEOGRAD - Fiskalna kretanja u budžetu Republike u prva dva meseca su nepovoljna kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Pavle Petrović, Mlađan Dinkić, Fiskalni savet, 

Koji su najskuplji - najeftiniji marketi u Srbiji?

NOVI SAD - Teško je potrošačima preporučiti u kom su marketu cene osnovnih životnih namirnica najniže. Sudeći prema domišljatosti trgovaca jedno jeftinije platite na ćupriji – drugo skuplje na mostu. A i most i ćuprija su u istoj prodavnici.

cene, kupovina, merkator, roda, dis, maxi

NOVI SAD - Teško je potrošačima preporučiti u kom su marketu cene osnovnih životnih namirnica najniže. Sudeći prema domišljatosti trgovaca jedno jeftinije platite na ćupriji – drugo skuplje na mostu. A i most i ćuprija su u istoj prodavnici.

Monitoring cena za 59 prehrambenih namirnica iz potrošačke korpe, kao i najjeftinijih u ponudi, u velikim marketima u Novom Sadu pokazao je da je u martu mesecu najjeftiniji Dis, a najskuplji Merkator.

Međutim detaljnije upoređivanje cena pokazuje da veliki trgovinski lanci imaju velike oscilacije u cenama od grupe do grupe proizvoda.

Primera radi, u Maxiju su cene mesa i mesnih prerađevina niže od prosečnih, dok u su istom marketu cene pirinča, testenina i hleba najskuplje. Nameće se zaključak da nas trgovinski lanci reklamom privuku da kod njih najpovoljnije kupimo meso, a na onom što nam je neophodno kao prilog uz glavni ručak platimo naskuplje u gradu.

APOS je obavio monitoring cena namirnica u marketima i supermarketima u Novom Sadu (Tempo, Roda, Merkator, Maxi, Idea, Univerexport i Dis). Za odabir istih namirnica i pakovanja poslužio je sadržaj istih iz "potrošačke korpe" Republičkog zavoda za statistiku, od kojih je odabrano 59.

Ukoliko pogledamo Index odstupanja od prosečnih cena za svih 59 namirnica vidimo koji je od velikih marketa u Novom Sadu najpovoljniji. Index odstupanja od prosečnih cena se dobija preko formule: (cena X 100 / prosečna). Index u odnosu na prosečne cene pomaže trgovcima koliko i potrošačima. Na taj način oni mogu da steknu uvid koliko su poskupljenja u odnosu na prosečne cene realna i koliko su konkurentni na tržištu.

Za kupovinu mesa i mesnih prerađevina ubedljivo najviše novca potrebno je u Merkatoru, dok su za kupovinu istih najjeftiniji Tempo i Dis.

Ukoliko u posle kupovine mesa u najftinije marketu kupite hleb, testeninu i pirinač znajte da ćete proći skuplje nego u bilo kom drugom marketu u Novom Sadu.

Za voće i povrće najviše izdvajate u Univereksportu, Rodi i Maksiju. Cene su niže od prosečnih u Disu, Tempu i Idei.

Mleko, margarin, sir najeftiniji su u Tempu i Idei, a najskuplji u Mekratoru, ali i u drugim marketima obuhvaćenim monitoringom.

Za najbrojniju grupu proizvoda koju vidite u tabeli najjeftinije ćete proći u Disu , ali i Univereksportu koji je u ostalim se tabelama kotirao među skupljim marketima. To potvrđuje teoriju iz uvoda ove analize, a to je da ako jeftino platite predjelo skupo ćete platiti ručak.

Pitić: Fiksni kurs i ograničavanje kamata loša rešenja

BEOGRAD - Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, Goran Pitić, ocenio je sinoć da ograničavanje visine kamatnih stopa na kredite, kao i fiksiranje kursa dinara prema evru ne bi bila dobra rešenja za srpsku ekonomiju.

kamate, kamate, stope, Goran Pitić

BEOGRAD - Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, Goran Pitić, ocenio je sinoć da ograničavanje visine kamatnih stopa na kredite, kao i fiksiranje kursa dinara prema evru ne bi bila dobra rešenja za srpsku ekonomiju.

Goran Pitić
"Ta rešenja su legitimna i možda odgovaraju nekim državama, ali oni koji to predlažu za Srbiju moraju da shvate da situacija u našoj ekonomiji ne dozvoljava takva rešenja", rekao je Pitić učestvujući na Kopaonik biznis forumu.

On je ocenio da bi ograničavanje kamatnih stopa vodilo ka istiskivanju dela bankarskih klijenata i smanjenom kreditiranju privrede, jer bi se banke uzdržavale od davanja kredita za projekte koji nose predznak rizičnih, kao što su startap projekti ili projekti malih i srednjih preduzeća.

Pitić je naglasio da je uloga bankarskog sektora da procenjuje rizik svojih plasmana i odredjuje raspon kamatnih stopa u odnosu na cenu kapitala, da obezbedi stabilnost i likvidnost poslovanja, da posao vodi komercijalno, dok država kroz snižavanje premije rizika zemlje može da utiče na snižavanje kamatnih stopa.

On je naveo i da se pokazalo da adekvatna monetarna politika, uz najavu fiskalne konsolidacije, može da drži vrednost dinara na nivou na kojem to odredjuje tržište i da ne treba tražiti rešenja za kurs putem njegovog fiksiranja u ekonomiji kakva je srpska.

Predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza, Draginja Đurić, ocenila je da je najveći izazov za banke u Srbiji visok nivo problematičnih kredita, čije učešće je, recimo, u prerađivačkoj industriji 24 odsto.

Ona je dodala da je, što se tiče nivoa kreditne aktivnosti, situacija u susednim zemljama slična kao u Srbiji.

Predsednik Izvršnog odbora Srpske banke, Ivan Maričić, ocenio je da je realni sektor u Srbiji u ozbiljnim problemima zbog rastućeg nivoa problematičnih kredita.
On je istakao i da bi problem smanjenog kreditiranja privrede trebalo zajednički rešavati kroz „čvrst pakt“ države, banaka i privrede jer, svi moraju da budu svesni da se radi o zajedničkom problemu.

Komentarišući moguća rešenja, Maričić je naveo da dodatno zaduživanje zemlje nije mera koja može da pruži zadovoljavajuće efekte, i da država raspolaže velikim garantnim potencijalom koji bi mogao da bude stavljen u funkciju.
Predstavnici osiguravajućih kuća ocenili su da je u bankocentričnom finansijskom sistemu kakav je srpski, tržište osiguranja veliki neiskorišćen potencijal, u čemu Srbija značajno zaostaje čak i za zemljama regiona.

Smanjen spoljnotrgovinski deficit Srbije

BEOGRAD - Spoljnotrgovinski deficit Srbije u januaru je iznosio 524,5 miliona dolara i smanjen je za 12,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Počinje Kopaonik Biznis Forum

KOPAONIK - Jubilarni, 20. Kopaonik biznis forum, pod naslovom "Reindustrijalizacija i povezane teme", na kome će učestvovati više od 500 privrednika iz zemlje i regiona, kao i državnih zvaničnika i predstavnika međunarodnih institucija, počinje danas.

kopaonik, biznis forum, srpski davos

KOPAONIK - Jubilarni, 20. Kopaonik biznis forum, pod naslovom "Reindustrijalizacija i povezane teme", na kome će učestvovati više od 500 privrednika iz zemlje i regiona, kao i državnih zvaničnika i predstavnika međunarodnih institucija, počinje danas.

Ovogodišnji Biznis forum koji će trajati do 15. marta, održava se pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, a u organizaciji Saveza ekonomista Srbije (SES) i Udruženja korporativnih direktora Srbije (UKDS).

Skup će otvoriti predsednik SES-a Aleksandar Vlahović i predsednik UKDS Toplica Spasojević. Kako je najavljeno uvodna izlaganja imaće premijer Srbije Ivica Dačić i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Prvog dana skupa biće reči o ulozi industrijskog sektora, stranim investicijama, ekonomskom oporavku zemlje, a učestvovaće ambasadori zemalja EU, predvođeni šefom Delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom, kao i ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi.

Forum neformalno već otvoren koktelom

Kopaonik biznis forum 2013, koji će okupiti više od 500 učesnika, već je neformalno otvoren koktelom dobrodošlice.

Vlahović, poželeo je sinoć dobrodošlicu svim učesnicima i gostima, i rekao da biznis forum na Kopaoniku ove godine slavi značajan jubilej - 20 godina. On je naglasio da je SES protekliih godina stalno unapređivao kvalitet ovog značjanog skupa.

Domaćin neformalnog skupa održanog sinoć na Kopaoniku, vlasnik „MK grupe“ Miodrag Kostić, poželeo je dobrodošlicu svim učesnicima i gostima foruma.

Učesnici Kopaonik biznis foruma izrazili su očekivanje da će "srpski Davos" definisati novi koncept ekonomske politike, sa posebnim osvrtom na proces reindustrijalizacije i ulogu države u njemu

Dugalić: Alarmantan nivo loših kredita odobrenih privredi

BEOGRAD - Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ocenio je u utorak da je alarmantan nivo nenaplativih kredita odobrenih privredi u Srbiji, koji iznosi oko tri milijarde evra.

Februarska inflacija u Srbiji 0,5 odsto

BEOGRAD - Potrošačke cene proizvoda i usluga su u februaru, u proseku povećane za 0,5 odsto, u odnosu na januar, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Devizne rezerve NBS povećane za 1,18 milijardi evra

BEOGRAD - Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju februara iznosile oko 11,68 milijardi evra, što je povećanje od 1,18 milijardi u odnosu na kraj prethodnog meseca, saopštila je Narodna banka Srbije.

Fiskalni tokovi u Srbiji se pogoršavaju

BEOGRAD - Fiskalni savet ocenio je danas da se, nakon što je budžetski deficit u 2012. godini bio u skladu sa očekivanjima, u prva dva meseca ove godine, fiskalni tokovi pogoršavaju.

Ekonomisti podržavaju Dinkićevu ideju o prevremenoj otplati dugova

BEOGRAD - Ekonomisti ocenjuju kao dobar i koristan predlog ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića da Srbija prevremeno otplati spoljni dug vredan 430 miliona dolara, uz napomenu da se tu radi o zatvaranju kredita uzetih pod manje povoljnim uslovima onima koji bi bili povoljniji, a s obzirom da je na međunarodnom finansijskom tržištu pala cena zaduživanja.