Ekonomisti sastavili listu najjeftinijih načina za spašavanje sveta

Vodeći svetski ekonomisti, uključujući i četiri dobitnika Nobelove nagrade, rangirali su listu najboljih i najekonomičnijih načina investiranja koji bi rešili mnoge od svetskih problema.

 

"Možda ne zvuči seksi, ali rešavanje problema dijareje, crva i pothranjenosti će za siromašne na svetu učiniti više dobrog nego neki drugi grandiozniji projekti", rekao je Bjoern Lomborg, koji vodi Centar za Konsenzus u Kopenhagenu.

Lomborg veruje da je lista potrebna iz razloga što većina zakonodavaca i humanitarnih organizacija često dopuštaju iracionalnim emocijama diktiranje potrošnje novca namenjenog za borbu protiv siromaštva, zaštitu biodiverziteta ili u slučaju prirodnih katastrofa.

Ekonomisti su predložili velika ulaganja u poljoprivredna istraživanja i razvoj kako bi proizvodnja hrane bila što efikasnija, što bi sa sobom donelo smanjenje gladi u svetu, a samim tim bi se zaštitio i biodiverzitet, jer se šume ne bi morale uništavati i pretvarati u obradive površine.

Lomborg se takođe osvrnuo i na borbu protiv globalnog zagrejavanja.

"Postoje pametniji načini borbe protiv zagrevanja osim smanjenja emisije karbon-dioksida. Na primer, možemo ulagati u razvoj zelene energije ili geoinžinjeringa. Bit je u tome da se fokusiramo na stvari koje stvarno funkcionišu, a ne na ono zbog čega se osećamo dobro. Došlo je takvo vreme u kojem stvarno moramo pronaći najbolji mogući način za trošenje novca", rekao je Lomborg.

Ekonomisti Centra za Konsenzus su upitani kako bi svet trebao da potroši 75 biliona dolara u četvorogodišnjem periodu. Lomborg kaže da je to samo 15% onoga što se danas globalno troši na pomoć.

Pothranjenost je prvi na listi problema za koji eksperti planiraju da izdvoje tri milijarde dolara godišnje. Svaki uloženi dolar na hronično neuhranjene se vraća sa više od 30 dolara. Ekonomisti ove grupe objašnjavaju da se boljom ishranom poboljšavaju kognitivne funkcije, i stoga individua više uči, razvija se i konačno - zarađuje.

Oni su takođe predložili ulaganje od 1 biliona dolara godišnje u sisteme za rano otkrivanje prirodnih katastrofa, za šta Lomborg kaže da je mnogo isplativije, nego da se novac troši na čišćenje nakon katastrofe.


The economists also proposed investing around $1.0 billion annually in early warning systems for natural disasters, which Lomborg said was a far better way to spend money than to throw most resources into the clean-up after the disaster.