Finansijska zaraza se širi na Italiju

Trećoj najvećoj ekonomiji evrozone zapretila je finansijska infekcija koja se približava najjačim članicama ”kluba” evra.

Italijanski zvaničnici su, najre privatno, kako prenose mediji, počeli da izražavaju zabrinutost da evropski ulog za spas španskih banaka neće moći da zaustavi širenje finansijske ”bolesti”. A onda je i premijer Italije, Mario Monti, koji je bez izbora zamenio krizom ”oduvanog” Silvija Berlusconija prošlog novembra, počeo da upozorava na opasnosti po ekonomiju zemlje.

Glavni strah proizilazi iz činjenice da ekonomija od bilion i po evra neće moći da se izvuče iz recesije dovoljno brzo da bi mogla da plati nacionalni dug. Problemi su veći kada se imaju u vidu očekivanja da ekonomija, treća u evrozoni, iza Nemačke i Francuske, treba da podnese veliki deo tereta za spas drugih.

Jedini izlaz za vladu su nove pozajmice. No, za prezaduženu zemlju kamate nisu niske, pa Monti insistira na jačanju evrozone, ističući da je to ”kolektivni interes”. No, italijanski berzanski indeks najlošije stoji na kontinentu, a vladine obveznice pale su četvrti put zaredom:

"Nema sumnje da 'zaraza' stiže u Italiju... To je dokaz da evropski mehanizam za zaustavljanje krize ne funkcioniše", kaže Daniel Sotile iz milanske konsultantske firme, a direktor Fiata i Chryslera Sergio Marchionne upozorava da treba raditi nešto pre nego što se dospe do ”tačke bez povratka”.

Iako se italijanski budžetski deficit smanjio na 2,8 procenata BDP, industrija je i dalje druga po snazi, posle nemačke, državne firme mogu da donesu novac privatizacijom, a banke su relativno jake, jer nisu zatrovane otrovnim dugovima ”balona nekretnina”, situacija je daleko od ružičaste.

Uprkos preduzetim merama štednje, rast u Italiji se usporava. Italijanske banke su smanjile pozajmice pa propadaju mali biznisi. Nezaposlenost se približava dvocifrenom broju, a dug od 120 procenata BDP se uvećava.