Zarada profesionalnih autostopera

Saobraćajni propis o obaveznoj vožnji više osoba jednim automobilom, koji je na snazi u Džakarti i čija je svrha bila smanjenje velikih gužvi, sada "puni džepove" profesionalnim autostoperima.

U vreme saobraćajnog "špica", kada su vozači automobila obavezni da prevoze najmanje tri osobe, na stotine muškaraca, žena i dece svakog radnog dana stoje duž glavnih ulica indonežanske prestonice, nudeći se kao saputnici vozačima praznih automobila. Profesionalni autostoperi, poznati kao "džokeji", ne drže podignut jedan palac kao znak da im je potrebna vožnja, što uglavnom čine autostoperi širom sveta, već kao znak da rade sami, dok dva podignuta prsta znače da svoje usluge nudi par, obično majka sa detetom.

U zemlji u kojoj se milioni ljudi bore sa siromaštvom, džokeji - koji ulaze u auto za oko dolar po vožnji - pretvorili su svoje usluge u pravu karijeru, prenosi AFP.

Jedan od tipičnih "džokeja", Džimi (22), izdvaja se svojim elegantnim izgledom u gomili koja čeka na vožnju, pleneći svojim blistavim srebrnim naočarima, plavom kariranom košuljom i crnim pantalonama. "Vozači luksuznih automobila često baš mene biraju za suvozača jer ja mogu da prođem kao prijatelj ili rođak njihovog poslodavca, a oni ne žele da imaju posla sa policijom, pa im mi, džokeji, pomažemo da taj rizik svedu na minimum", objasnio je Džimi.

"Generalno, niko ne želi da se zaglavi u saobraćajnoj gužvi sa nekim ko zaudara na znoj i zato ja, za svoje napore, tražim 5.000 rupija (54 centi), što obično i dobijem", kaže Džimi.

On ima oko pet vožnji dnevno i zaradi oko 7,5 dolara na dan - što je prilično dobra suma u zemlji u kojoj oko polovina od 240 miliona ljudi živi sa manje od dva dolara dnevno, navodi AFP. Ipak, nisu baš svi džokeji takve sreće kao što je Džimi - mnogi ženski džokeji često su žrtve seksualnog zlostavljanja u privatnim automobilima.

Vozačima koji prime džokeje u svoj automobil preti kazna od milion rupija, odnosno 109 dolara, ali je u zemlji u kojoj je korupcija rasprostranjena mito od 200.000 rupija obično dovoljna svota da bi se to izbeglo.

Džokeji su svesni toga da krše zakon i da bi mogli da završe u zatvoru na nekoliko nedelja ili da budu novčano kažnjeni, ali policija uglavnom zatvara oči pred svakodnevnim prizorom od nekoliko stotina ljudi koji, konkurišući jedni drugima, stoje na trotoarima i čekaju da ih neko pokupi. Uveden 1992. godine, saobraćajni propis koji nalaže vozačima da u autu imaju najmanje tri osobe u vreme "špica" nije mnogo ublažio saobraćajne gužve u Džakarti, gde živi oko 10 miliona ljudi, a analitičari upozoravaju da bi taj grad za dve godine mogao da postane potpuno zakrčen ako se infrastruktura značajno ne izmeni.