Test

Vladimir Gligorov: Mali broj članica će hteti u fiskalnu uniju

Do sada je uglavnom bilo tako da su zemlje koje su se učlanjivale u Evropsku uniju (ranije u Evropsku ekonomsku zajednicu) ili su sa njom imale neke vidove integrisanosti same birale da li žele da pristupe samo zajedničkom tržištu ili i političkoj uniji, ili i šengenskom sistemu viza ili i novčanoj uniji.

vladimir-gligorov1

Sledeći izbor će biti jedan ili drugi vid fiskalne unije. Tako da je stepen integrisanosti sa Evropskom unijom i unutar nje uglavnom izbor zemalja članica.

Uticaj zemalja koje su već učlanjene na one koje učlanjenju tek teže jeste dvojak: neke zemlje ili regije se ne smatraju ni potencijalnim kandidatima za članstvo, a od onih kojima se članstvo obećava, kao što je sada slučaj sa svim balkanskim zemljama, zahteva se da ispune određene uslove koji su utvrđeni još 1993. i nazivaju se Kopenhaški. Dodatne je uslove potrebno ispuniti da bi se pristupilo šengenskom sistemu ili monetarnoj uniji. Kod zaključivanja ugovora o članstvu obe strane mogu da izaberu da primenu određenih elemenata, na primer, privrednih sloboda poznatih pod nazivom četiri slobode, ne primene odmah, već u nekom roku. To se najčešće koristilo u slučaju prava na rad i prava na kupovinu nekretnina, pre svega zemlje.

Trebalo bi očekivati da će tako biti i u buduće. Nije dakle reč o, da se tako izrazim, liga sistemu, jer su svi oblici integrisanosti otvoreni za sve članove i zemlje kandidate, već pre svega o izboru zemalja o tome koji im nivo integrisanosti odgovara. Nema integrisanosti ako ne postoji neki oblik slobodne trgovine, a sve ostalo je stvar izbora o vrsti ugovornih obaveza koje nekoj zemlji odgovaraju.

Tako će biti i kada je reč o fiskalnoj integraciji i jačanju zajedničkih demokratskih ustanova. Neke zemlje ne žure ni da se pridruže monetarnoj uniji, a verovatno je da će još manji broj njih hteti da se učlani u fiskalnu uniju, čak i ako bi mogli da ispune uslove koje je tek potrebno utvrditi. Evropska unija je ugovorna, a ne prinudna zajednica.

BEOGRAD - Kompanija Fintel E...

BEOGRAD - Agencija za privat...

BEOGRAD - Isplata rate stare...

Tržišta

Politika i društvo

Sopstveni biznis

Privatan biznis možete pokrenuti i sa 2.500 evra

23 May 2015
Privatan biznis možete pokrenuti i sa 2.500 evra

BEOGRAD - Mali privatan biznis, recimo frizeraj ili kozmetički salon, agencija za usluge, gajenje šampinjona, u Srbiji se može pokrenuti i za 2.500 ili 3.000 evra.

Makroekonomija

Nemačka štampa upozorava: Hrvatskoj preti bankrot

25 May 2015
Nemačka štampa upozorava: Hrvatskoj preti bankrot

Nemački list "Bild am zontag" ocenio je danas, pozvajući se na nedavni izveštaj Evropske komisije, da se u Hrvatskoj dramatično pogoršala privredna situacija, i da toj državi, kao i Grčkoj,...

Nekretnine

Licitacija za zgradu Beobanke 10. juna

23 May 2015
Licitacija za zgradu Beobanke 10. juna

BEOGRAD - Grad Beograd će na licitaciji 10. juna ponuditi prvu nekretninu za koju su regulisani imovinsko pravni odnosi, izjavio je gradski menadžer Goran Vesić, a prenosi Gradska uprava.

Sektori

Kostić ulazi u biznis sa vetroparkovima

27 May 2015
Kostić ulazi u biznis sa vetroparkovima

BEOGRAD - Kompanija Fintel Energija SpA gradiće vetroelektranu u Velikom Gradištu, a njome će upravljati i firma u vlasništvu biznismena Miodraga Kostića.

Edukacija i karijera

Dan otvorenih vrata u Berlitz centru za strane jezike 29. maja

26 May 2015
Dan otvorenih vrata u Berlitz centru za strane jezike 29. maja

Škola stranih jezika Berlitz organizuje Dan otvorenih vrata u svojim centrima u ulici Makenzijeva 37 na Slaviji, i u Kirovljevoj 25 na Banovom brdu, u petak, 29. maja u 18h.

Najčitanije

Pretraga

Belex