Da li je bolje biti Meksikanac u SAD ili musliman u Francuskoj?

Problem imigracije - da li je bolje biti Meksikanac u SAD ili musliman u Francuskoj? Kada u SAD kažete imigrant, iz dubina kolektivne podsvesti polako ali sigurno izranja – Meksikanac!

"A Meksikanac nije slika teroriste“, završio je misao sa zadovoljstvom u glasu Jose Moya, profesor Univerziteta Kolumbija u Njujorku.

U Americi ima oko 11 miliona nelegalnih stanovnika, imigranata, tzv. „ejlijena“, ljudi koji rade i žive na crno i svake četvrte godine budu jedna od glavnih tema predsedničke kampanje.

Profesor Moya je odrastao na Kubi, živeo u Frankovoj Španiji, uspeo u Americi i izgleda kao čovek koji zna kako Amerikanci primaju nezvane i zvane goste.

"Amerikanci su po tom pitanju malo šizofreni... Imigranti nisu ljudi koji traže sigurnost, neće dadilju da ih čuva, to su ljudi od izazova. E baš tako Amerikanci zamišljaju sami sebe!"

"Odabrani" i ostali

Pored raspoloženog Moje, u sredu veče na tribini u francuskom centru Mezon fransez na Univerzitetu Kolumbija, govorili su filozof Mishel Fer, zakleti antisarkozijevac, i sociolog Eric Fasen.

Njihova priča bila je mračnija od Mojine, iako u Francuskoj ima samo 300.000 ilegalnih imigranata.

"Imigracija je u Francuskoj postala šifra kada želite da govorite o rasi”, rekao je Fasen.

Dok u Americi analitičari već poručuju da republikanac Mitt Romney ne može u Belu kuću jer ga ne žele latino glasači, u Francuskoj je ksenofobična retorika doživela vrhunac. Francuska levica i desnica bore se za glasove ultra-desnog Nacionalnog fronta pa se obe strane dodvoravaju istoj ciljnoj grupi.

Sarkozy je pre pet godina napravio novu podelu: na imigrante koje je Francuska "odabrala“ i one koji nisu odabrani. Ovi drugi su označeni kao nepoželjni, iako imaju zakonsko pravo da budu u zemlji, kaže Fer. To su uglavnom došljaci iz bivših francuskih kolonija koji su preko članova porodice ili drugim zakonitim putevima došli do Francuske.

"Sarkozy je do krajnjih granica zaoštrio stvari, pa se sada u javnom mnjenju imigrantni uglavnom povezuju sa kriminalom“, rekao je Fer.
"Sve što imamo je imigracija“.

Dream act nije prošao u Americi

Takozvani Dream act, koji je trebalo da otvori put do državljanstva za decu ilegalnih doseljenika ako upišu koledž ili služe vojsku, ipak nije prošao u Senatu. Republikanci su bili izrazito protiv, ali oni nisu ništa ni obećavali, za razliku od Obame.

U Americi, predsednik Barack Obama je još 2008. obećao reformu imigracione politike, ali se kasnije uglavnom fokusirao na reformu zdravstvenog sistema.

Latino glasačko telo najbrže raste u SAD, pa ni Romney ni Obama ne potežu previše to veoma važno pitanje. Ove godine, prvi put nakon više decenija, broj imigranata iz Meksika se smanjio, a mnogi ilegalci su se vratili kući jer nisu mogli da nađu posao.

Profesor Rudolfo de la Garza smatra da se u Americi radi o drugačijem konceptu i značenju imigracije u odnosu na Francusku.

"Sve što imamo u Americi je imigracija. Šta mislite zašto stalno sviramo himnu na poluvremenu utakmica? Ovo je zemlja koja je nastala na političkom konceptu. Nijedna druga za tako kratko vreme nije toliko naseljena”, rekao je De la Garza.

Po pitanju imigranata, demokrate su Romneyja napale kao najradikalnijeg kandidata u istoriji. Bivši guverner Masačusetsa nezvanični je ali izvesni protivkandidat Obami na izborima 6. novembra.