Neobrađivane oranice - oportunitetni trošak 25 milijardi dinara godišnje

U Srbiji svake godine ostane neobrađeno oko 600.000 hektara zemlje, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). Ako bi se na toj površini posejala pšenica, za godinu dana bi moglo da se požanje 1,2 miliona tona žita i zaradi 25,6 milijardi dinara.

Da bi zemlja bila potpuno iskorišćena, potrebno je obezbediti sisteme za navodnjavanje, povećati subvencije, ali i oživeti sela, poručuju poznavaoci.

Najviše zapuštenih oranica je u pograničnim delovima Srbije sa Rumunijom i Bugarskom, zatim prema Kosovu, u okolini Kuršumlije i Pirota, ali i u oblasti Deliblatske peščare. Takva je jedna njiva u okoline Bele Crkve nedaleko od granice sa Rumunijom. Ratari iz tog kraja ogorčeni su što se na toj njivi ne zeleni pšenica, nije nikao suncokret, ili se ne žuti uljana repica. Umesto useva, raste korov. Da je bar lekovit, kažu, bilo bi neke vajde i koristi.

Podsticaj od strane države

Da bi se motivisali vlasnici da ne napuštaju svoju zemlju, Ministarstvo poljoprivrede ponudilo je nekoliko mera za finansiranje korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

S obzirom na to da je usitnjen posed jedan od osnovnih uzroka neobrađivanja zemljišta, preporučena je komasacija, odnosno dobrovoljno grupisanje zemljišta. Država je vlasnicima ponudila i sredstva za privođenje zemljišta kulturi, odnosno ponovnu kultivaciju napuštenog zemljišta.

Vlada Srbije će do kraja januara doneti odluku o subvencionisanju poljoprivredne proizvodnje. Budžet za ovu godinu biće veći za 50 odsto nego lane, a subvencije za trećinu.

Neobrađena zemlja pogodna za sve poljoprivredne kulture

Čak 1.200 sela iz pograničnih krajeva su pusta. U Srbiji ima 4.600 sela, a da svako četvrto nestane. Da smo na ovom neobrađenom zemljištu posejali pšenicu i da je rodilo barem dve tone po hektaru imali bismo još 1,2 miliona tona žita. Od zemlje koja se ne obrađuje Srbija ima samo štetu - kaže Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije.

Neobrađena zemlja u Srbiji nije mnogo plodna, ali poznavaoci tvrde da nije za bacanje i da bi na njoj mogle da uspevaju sve poljoprivredne kulture. Problem je što ove oranice nemaju sistem za navodnjavanje, ali i to što je reč o malim parcelama. Prosečna parcela u Srbiji ima tri hektara, koliko je dovoljno za gajenje ruža, ne i pšenice.

Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, napominje da je ta zemlja čista i da bismo mogli da uzgajamo bilo šta od ratarskih proizvoda. Postoje i parcele koje nisu dugo obrađivane, a tu se sade kulture koje ne zahtevaju ozbiljniju obradu, kao što su pšenica, leguminoze, deteline, lucerka, objašnjava Cvijanović i dodaje da neobrađene zemlje ima u svim područjima Srbije.