Kirgistan rešio problem viška krompira - dozvolio poljoprivrednicima da proizvode votku

Zbog smanjenje tražnje iz Rusije i Kazahstana poljoprivrednici Kirgistana suočili su se se sa viškom zaliha krompira. Skoro polovina prošlogodišnjeg roda ostalo je u skladištima.

Zato je Vlada Kirgistana pribegla krajnjoj meri. Dozvolila je poljoprivrednicima da višak krompira pretvore u votku. S obzirom da 70 odsto stanovništva zemlje čine muslimani, nije jasno kako će se kontrolisati zabrana upotrebe alkohola.

Ipak, ova odluka će pomoći zemljoradnicima da izbegnu ucene susednih država ili nakupaca koji ih primoravaju da krompir prodaju ispod cene, a evidentna je i dobra zarada. Naime 1 litra votke u maloprodaji košta oko 2 evra, što je ekvivalent cene 15 kg krompira.

Kirgistan je 10. na listi svetskih proizvođača krompira. Nakon osamostaljenja 1992. proizvodnja krompira je višestruko uvećana, od 360 hiljada tona do 1,45 miliona tona.

Godišnja potrošnja po glavi stanovika iznosi 140 kilograma (Kirgistan ima 5.146.281 stanovnika), zato i nosi popularni naziv "drugi hleb".

Krompir se uglavnom izvozi, zbog blizine, na tržište Rusije i Kazahstana. Međutim, Kirgistan se često suočava sa "ucenama" svojih moćnih komšija, Kazahstana i Uzbekistana, koji redovno uvode zabrane za poljoprivredne proizvode iz siromašne bivše članice SSSR-a, ne samo krompir već i mleko, med...

Dodatnu nesigurnost poljoprivrednicima u Kirgistanu unela je izjava resornog ministra koji je najavio slabu tražnju za kirgistanskim poljoprivrednim proizvodima iz Rusije i Kazahstana, jer su te zemlje povećale vlastitu proizvodnju.

Uprkos svemu, Kirgistan će povećati proizvodnju, jer su Indija i Južna Koreja počele izgradnju pogona za preradu krompira u kojem bi se godišnje proizvodilo 40 hiljada tona skroba i bioetanola.