Tek 8 posto poljoprivrednika osigurava svoje useve

Osiguranje poljoprivrednih useva i životinja u Srbiji uglavnom koriste profesionalni poljoprivredni proizvođači i poljoprivredne kompanije.

Na žalost, ogroman procenat malih poljoprivrednih proizvođača, pogotovo onih koji imaju manju imovinu, pa time i njihov prihod, iako zavise od ćudi prirode – jednostavno izbegavaju osiguranje svojih poseda, roda, ploda...

U Srbiji, gde kompjuterizacija nije baš tako na niskom nivou, ne postoji registar osiguranih poljoprivrednih gazdinstava. Poznato je da oko dva miliona ljudi živi od poljoprivrede i da ima 450.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, ali prema procenama, osigurava se od rizika veoma mali procenat.

Podaci, koje za specijalizovani časopis „Svet osiguranja” iznosi Danijela Nedeljković, direktor Direkcije za osiguranje malih i srednjih preduzeća „Dunav osiguranja” pokazuju da se u Srbiji osigurava svega osam odsto svih obradivih površina. Optimistične procene, pak, kažu da je taj procenat od 10 do 11. Poređenja radi, u Austriji se osigurava čak 90 odsto poljoprivrednih gazdinstava, dok je u Francuskoj ovaj broj manji i iznosi „svega” 77 procenata.

– Razlozi za ovako mali procenat kod nas mogu se tražiti s jedne strane u neobaveštenosti poljoprivrednih proizvođača o prednostima koje pruža osiguranje, a sa druge u slabo razvijenoj poljoprivrednoj proizvodnji koju zbog malih ulaganja i niskih prinosa nije isplativo osiguravati –ističe Nedeljković.

Sušna godina napravi štetu od 500 miliona evra

Grad je, objašnjavaju osiguravači, uglavnom pojava lokalnog karaktera i najčešće utiče samo na proizvođača čiji je usev oštećen. Mada i ovde ima izuzetaka. Primer je gradonosno nevreme koje je prošle godine zahvatilo celu opštinu Arilje, gde se gaji znatan procenat od ukupne proizvodnje maline u Srbiji. S druge strane, suša je pojava koja zahvata čitave regione i može dovesti do značajnog pada prinosa poljoprivrednih kultura, pa samim time i bitno utiče na ukupnu proizvodnju hrane u navedenim regionima.

Klimatski faktori pokazuju da Srbija ima nepovoljan režim padavina. Od sto godina, 17 je uravnoteženo, 32 su sa viškom, a čak 51 godina sa manjkom padavina. Svaka sušna godina po nekim procenama napravi štetu od 500 miliona evra. To je vrednost direktne štete zbog manjih prinosa, koja se kasnije uvećava i do dve milijarde ako se uključe „minusi” prerađivača.

– Troškovi osiguranja izuzetno su mali, praktično na nivou „rastura” kombajna prilikom vršidbe, a „štednja” zbog grada, recimo, može da dovede do gubitka ukupnog roda, pa time i ukupnog prihoda. I to je „matematika” koju profesionalni poljoprivredni proizvođači primenjuju svuda u svetu, pa i kod nas – kaže Sava Bogičević, direktor Tehničke direkcije za neživotna osiguranja „Delta Generali osiguranja”.

Ovaj osiguravač je lane imao prijavljenih oko 800 šteta na usevima i plodovima. Prema rečima Bogičevića prošle godine isplaćeno je više od 95 miliona dinara na ime šteta, od toga samo u Arilju oko 40 miliona, za štetu koja je nastala za jednu noć, i to u najgorem mogućem trenutku – par dana pred branje maline kada je šteta najveća.

Subvencionisanje samo registrovanih domaćinstava

Država je sa 40 odsto subvencionisala premije osiguranja u 2011. godini i to samo za registrovana gazdinstva, ali suština stvari nije se bitnije promenila, jer je u Srbiji te godine zaključeno svega 11.548 polisa osiguranja useva i plodova sa ukupnom premijom od 968,93 miliona dinara. Sklopljeno je i 1.487 ugovora o osiguranju životinja sa premijom od 269,2 miliona dinara.

Kada je reč o štetama, u 2011. prijavljeno je ukupno 4.244 štete na usevima, od kojih je odbijeno 1.179. Na ime preostalih šteta obračunato je ukupno 673,4 miliona dinara. Za osigurane životinjeprijavljeno je 3.131 šteta.Odbačene su 472, a naime priznatih šteta obračunato je ukupno 167,14 miliona dinara.

Primeri o kojima treba razmisliti

Sa prinosom od četiri tone po hektaru kukuruza i cenom od 20 dinara po kilogramu dolazi se do sume, kažu osiguravači, od 80.000 dinara. Premija u ovom slučaju iznosi oko 1.700 dinara i njena visina varira u zavisnosti od mesta gde se osigurana parcela nalazi. Za kravu od tri godine, koja vredi 100.000 dinara, u zavisnosti od uslova držanja, smeštaja i načina proizvodnje, uslova ishrane, boravišnog terena, zdravstvene zaštite i procene veterinara kompanije, premija može biti od 4.500 do 9.000 dinara.