Jedemo pasulj iz Kirgistana i Argentine, a gde je domaći?

Već duže vreme u radnjama i na pijacama nema domaćeg pasulja. Kuvamo prebranac iz najudaljenijih delova sveta.

Najveća količina pasulja na srpsko tržište stiže iz Kirgistana. Čak i ako na deklaraciji u velikm trgovinama piše da je uvezen iz Bugarske, u stvari, potiče sa oranica Kirgistana.

Prebranac, tako, domaćice u Srbiji mogu da prave od tetovca iz Kirgistana, da spremaju gradištanac iz Argentine i Egipta, ili da se “časte” najskupljim zelenim pasuljem iz Ukrajine.

Dok trgovci tvrde da je nemoguće naći domaći pasulj, statistika kaže da je lane u Srbiji proizvedeno 39.508 tona pasulja. Uvezeno je 12.471 tona, za šta smo platili 7,13 miliona evra. Gotovo polovina ovog novca otišla je u - Kirgistan, odakle je pristiglo više od 6.000 tona pasulja.

"Srpskog pasulja u ponudi nema već dugo. Trenutno se kupcima na veliko nudi gradištanac po ceni od 190 dinara iz Argentine i Egipta. Po istoj ceni prodaje se i tetovac iz Kirgistana, dok je argentinski šareni pasulj nešto jeftiniji, i košta 180 dinara. Najskuplji je, na veliko, zeleni koji u Beograd stiže iz Ukrajine. Kilogram je 250 dinara", kaže Dušan Šobot, direktor sektora operacije “Veletržnice Beograd”.

Izumiranje sorti

Nekada najpoznatiji pasulj iz Tetova, koji je ovde odomaćen, sada je prava retkost na tržištu Srbije. Izuzetno mala količina se uvozi iz Makedonije i veoma ga je teško naći na rafovima trgovine.

"Problem sa nabavkom kvalitetnog pasulja traje dugo. Čak i kada 'naletimo' na srpski pasulj, morali bismo da ga platimo po 300 dinara za kilogram, što znači da bi u radnji bio 400 dinara. I makedonski je teško naći, pa smo 'osuđeni' na uvoz iz Bugarske. To je, u stvari, pasulj u 90 odsto slučajeva iz Kirgistana. Pre nego što ga kupimo za naše mušterije, proverimo ga u sopstvenoj kuhinji. Ako se sporo kuva - ne kupujemo ga", kaže poslovođa privatne trgovinske radnje u Beogradu.