Srbija izvozi kukuruz ali ne ispunjava kvotu EU za izvoz mesa gde su zarade mnogo veće

MILOVAN Stojković, iz Stapara, ove godine je kukuruzom zasejao 30 hektara, duplo više nego lane. Kako objašnjava, sejanje kukuruza mu je najisplativija investicija, jer ova žitarica godinama ima dobru cenu, a i plasira se jako brzo.

Ovako, poslednjih godina, razmišlja većina ratara, pošto je Srbija, godinama, stabilno pozicionirana među prvih 10 svetskih izvoznika kukuruza. Ta pozicija bi, ove godine, zbog zasejanih rekordnih 1,3 miliona hektara ove žitarice, mogla samo da ojača. Do kraja maja, izračunali su statističari, iz Srbije je izvezeno kukuruza u vrednosti 71 milion dolara.

S druge strane, međutim, Srbija već godinama ne ispunjava kvotu EU za izvoz junetine, od 10.000 tona. Na izvozu mesa, a posebno mesnih prerađevina, slažu se stručnjaci, zarada je daleko veća nego na izvozu kukuruza.

"Situacija sa kukuruzom i mesom nije jednostavna kao što izgleda na prvi pogled. Treba imati u vidu da izvoz kukuruza ne mora da isključuje izvoz mesa, odnosno, da su mnoge države izvoznici i jednog i drugog", objašnjava Vukosav Saković, iz udruženja „Žita Srbije“. 

U Srbiji, međutim, ističe Saković, izvoznici kukuruza su se „bolje snašli“ i proizvođačima su ponudili bolje uslove, siguran otkup, pa i avansno plaćanje i sigurnu cenu, dok sa izvoznicima mesa to nije bio slučaj.

"Kada ratar proizvodi kukuruz, siguran je da će ga, bar je tako poslednjih nekoliko godina, plasirati po najmanje 135 evra za tonu, a takođe može da ga uskladišti u svom čardaku, i da ga plasira na tržište kad god poželi. Stočar se, međutim, sukobljava sa tim da mu proizvodni ciklus traje godinu dana, a da, u isto vreme, nema siguran plasman i cenu svog proizvoda, pošto se izvonici mesa, jednostavno, nisu „vratili“ na mesta izgubljena posle sankcija", rekao jea Saković.

Samim tim, najveći deo mesa se koristi na našem, ograničenom tržištu, a poljoprivrednici su se, umesto gajenju stoke, okrenuli proizvodnji kukuruza i sigurnom profitu.

U ovakvoj situaciji, tvrdi Saković, i izvoz kukuruza je dobro rešenje, pošto je bar ta grana poljoprivrede ostala jaka i omogućuje dalji razvoj, U isto vreme, u proizvodnji kukuruza ima dovoljno „prostora“ za rast, tako da možemo i da izvozimo, a i da podmirimo potrebe eventualnog rasta stočarske proizvodnje.

"Kada se uzme u obzir da je naš prosečan rod kukuruza oko šest tona po hektaru, a moguće je dobiti i prinos od 14 tona po hektaru, jasno je koliko se proizvodnja može unaprediti", rekao je Saković.